Pirotski govor dobio svoj rečnik
Dugogodišnji sakupljač i istraživač tradicionalne kulture Dragoljub Zlatković iz Pirota, objavio je "Rečnik pirotskog govora". U dva toma Zlatković je sakupio i sačuvao od zaborava više od 33.000 reči lokalnog dijalekta. Na rečniku je radio više od 50 godina.
Zlatković je objavio petnaestak knjiga iz oblasti dijalektologije i tradicionalne kulture ovog kraja. Sačuvao je od zaborava mnogo narodnih umotvorima, starih pesama i zaboravljenih izreka.
Rečnik je promovisan na Sajmu knjige i grafike u Pirotu.
- Na pripremi 'Rečnika' radio sam pola veka. Kada sam 7. aprila 1965. godine otišao da obiđem teren Srednjeg Visoka na Staroj planini gde ću početi da radim kao agronom video sam jedan potpuno novi i različit svet i bogatstvo koje sa ljudima nestaje a to niko ne ceni. Počinjem sve to da beležim. Tada sam odlučio da napišem moju prvu knjigu 'Duma' - rekao je Zlatković.
On je naveo da poznaje sva sela ne samo u pirotskoj opštini, nego i celom Pirotskom Okrugu, Istočnu Srbiju do Bora i da je "čak zakoračio u zapadnu Bugarsku".
Zlatković je kazao da je tokom poluvekovnog istraživanja, razgovarao sa desetak hiljada osoba, dok je 155 kazivača bilo najpouzdanije u prenošenju tradicionalne kulture i pirotskog govora.
- Zahvalnost dugujem njima, ali i akademiku Pavlu Iviću, akademiku Slobodanu Remetiću i profesoru Nedeljku Bogdanoviću, Službenom glasniku i opštini Pirot. Pirotski govor nestaje, jer nestaju i sela na Staroj planini - rekao je autor knjige, koji se nada da će se ovaj govor ipak sačuvati za buduća pokolenja Piroćanaca.
- Pirotski jezik odlikuje Piroćance i oni se njime ponose. Treba ga sačuvati od zaborava, jer je sve manje kazivača u pirotskim selima. Stara planina je prazna, sela su prazna, Lužnica se prazni, čak se i Pirot prazni. Ovo je moj pokušaj da se to sačuva. Zabeležena je prošlost ali i celokupan narodni život meštana tih sela - rekao je Zlatković, koji je agronom po struci.
"Rečnik pirotskog govora" objavljen je u izdanju "Službenog glasnika" iz Beograda i opštine Pirot. Mnogi Piroćanci smatraju da je reč o kapitalnom delu.
