Bitka za kulturu: Autsajderi idu na Kubu

Jedan od najznačajnijih afirmatora naivne umetnosti u Srbiji i svetu svakako je Oto Bihalji Merin. Kao iskreni zagovarač umetnosti bez granica i konvencija, on je hrabro davao podršku prvim umetnicima bez likovnog obrazovanja, od kojih danas većinu smatramo svetskim klasicima.

Nina Krstić, direktorka Muzeja naivne i marginalne umetnosti iz Jagodine

 

U vreme kada se srpska likovna kritika, za razliku od hrvatske, nije toliko upuštala u pronalaženje estetike unutar dela neškolovanih autora, Oto je baš u delima takvih autora pronalazio izvor nove umetničke energije, iskrene, sirove, necenzurisane, neuniformisane. On je samouke umetnike savetovao kako da sačuvaju čistotu svojih originalnih likovnih izraza, kako da ostanu svoji, davajući im kontakte, smernice i organizujući im izložbe širom sveta.

Nina Krstić, direktorka Muzeja naivne i marginalne umetnosti iz Jagodine, preuzela je brigu o umetnicima autsajderima, i trenutno Muzej ima radove 330 vajara i slikara.
 

Pokrenuli ste i Fond Oto Bihalji Merin...

- Nakon njegove smrti nastavila sam da kontaktiram sa njegovom kćerkom Mirjanom Bihalji i njenim suprugom Gerhardom Šonbergerom, sa kojim sam radila i na nekoliko zajedničkih projekata. Inicirala sam osnivanje Fonda Oto Bihalji Merina iz kojeg se pomagalo mladim umetnicima i starim klasicima. Nakon smrti supruga Mirjana je stan svoga oca poklonila našem muzeju, a mi smo od njega napravili salon, tačnije mali institut za proučavanje, dokumentacioni centar i mesto susreta sa umetnicima, kolekcionarima, kolegama iz muzeja i galerija iz čitavog sveta. Salon se povremeno otvara za javnost.

Zbog čega su važne slikarske kolonije?
- Za nas je to nemerljivo iskustvo, jer imamo priliku da u direktnom razgovoru sa umetnicima saznamo mnogo o njima, njihovim delima, napravimo foto-dokumentaciju. To je i najbolji način da saznamo ko je od njih najbolji, kakva je situacija s mladim umetnicima, koji su uglavnom autsajderi, odnosno pripadaju drugoj porodici samoukih vizionara, ali je i prilika da se dogovorimo za buduće projekte.
 

Da li biste izdvojili neke od umetnika?
- Svakako da je dragocen susret sa interesantim umetnikom Mehrdadom Rshidi Ghadijem iz Irana, dobitnikom nagrade na poslednjem bijenalu, kome će muzej prirediti veliku retrospektivu naredne godine. Postavka će iz Srbije krenuti put sveta, baš kao u stara, dobra vremena. Veoma je bilo zanimljivo razgovarati sa Viktorom Lisickim iz Rusije, trostrukim olimpijskim šampionom u gimnastici, koji ima originalnu formu likovnog izražavanja, zatim sa Katsumi Tsuđi iz Japana, koji sledeće godine organizuje likovnu koloniju u Tokiju, na kojoj će učestvovati naš muzej i pet najznačajnijih umetnika iz Srbije.

Kada je, zapravo, muzej intenzivirao međunarodnu saradnju?
- Iako će naredne godine proslaviti 55 godina od osnivanja, Muzej je intenzivniju međunarodnu saradnju ostvario tek krajem devedesetih godina prošlog veka. Bijenali i kolonije, koje je Muzej organizovao, tada prerastaju u međunarodne, a zbirka se obogaćuje delima umetnika iz Bugarske, Brazila, Grčke, Kipra, Japana, Nemačke, Mađarske, Rusije, Irana, Danske, Švedske i drugih zemalja. Ovaj muze je veliki dokumentacioni centar za proučavanje naivne umetnosti Srbije i zato je ustanova kulture od nacionalnog značaja. Proširili smo polje interesovanja i na oblast takozvane marginalne umetnosti, sakupljajući dela umetnika art bruta i autsajder arta iz više od 30 zemalja.

Šta donosi razmena međunarodnih projekata?
- Ekspanzija interesovanja naivne umetnosti na svetskom planu nesumnjivo je bitno doprinela izraženijoj izložbeno-izdavačkoj delatnosti, koja je zavidni nivo dostigla ulaskom u novi milenijum. To najbolje dokazuju brojne izložbe u organizaciji našeg muzeja. Autor sam, na primer, izložbi "Naivna i marginalna umetnost Srbije u Budimpešti i Parizu, "Autsajders" u Parizu i drugih.

Da li biste izdvojili neku postavku stranih umetnika koja je bila izložena u Muzeju naivne i marginalne umetnosti?
- Od 28. juna do 28. septembra imali smo izložbu brazilske umetnice Ermelinde de Almeide. Reč je o saradnji sa Muzejem za naivnu umetnost Rio de Žaneira, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture. Naredne godine naivni umetnici Srbije izlagaće u Muzeju "Mian" u Rio de Žaneiru.

Srpski naivni umetnici imaće još jednu priliku da izlažu dela u inostranstvu?
-U okviru Festivala naivne umetnosti u Havani, od 1. do 30. novembra ove godine biće održana izložba "Naivna umetnost Srbije", na kojoj će naši najznačajniji autori izložiti 25 dela. Biće to prilika i da se sretnem sa galeristima i kolekcionarima, da sklopimo ugovore o saradnji, da dogovorimo razmenu projekata.

Koje će aktivnosti muzej još organizovati do kraja godine?
- U planu je izdavanje vodiča za slepe i slabovide, promocija monografije "Umetnost autsajdera", čiji sam ja autor, a tim povodom u paviljonu "Cvijeta Zuzorić" biće organizovana velika međunarodna izložba. Pripremamo i rekonstrukciju muzeja, zaštitu stare zgrade i dogradnju novog, modernog aneksa. Ministarstvo kulture je RS podržalo ovaj projekat u potpunosti. Radovi će početi u godini jubileja.