Čuvari kosovske tradicije
U Leposaviću je nedavno završen Internacionalni festival folklora koji je okupio oko 1.000 učesnika iz srpskih sredina širom Kosova i Metohije, Srbije, Crne Gore, Bugarske i Rumunije. Za pet dana, koliko je ova manifestacija trajala, u lepotama srpsko-kosovskog i balkanskog izvornog narodnog stvaralaštva uživalo je oko 20.000 žitelja severnog Kosova i srpskih enklava južno od Ibra.
Organizatori ove tradicionalne manifestacije koja se održava poslednjih dana avgusta bili su Centar za kulturu "Sava Dečanac" i ovdašnje Kulturno-umetničko društvo Kopaonik koje je u poslednjih 15 godina igru, pesmu i nošnju Srba sa Kosova i Metohije pronelo širom sveta, od Gibraltara i Španije, preko severne Afrike, Bliskog istoka, Ukrajine, Rusije i Belorusije do daleke Australije....
- Teška su vremena, besparica je velika, za kulturu uvek ostane najmanje para, ali mi se ipak trudimo i nekako uspevamo da uz pomoć Ministarstva kulture Republike Srbije i sopstvenim sredstvima održimo i unapredimo sve kulturne manifestacije na severu Kosova i Metohije - priča Goran Milićević, direktor Centra za kulturu "Sava Dečanac" u Leposaviću, koji preuzeo tešku obavezu da, nakon proterivanja svega srpskog iz Prištine, Prizrena, Peći, Đakovice, Gnjilana, Podujeva i drugih velikih gradova južno od Ibra, bude čuvar običaja, tradicije i kulture Srba Kosova i Metohije.
Prvi glas Ibra
Đorđe Lakušić, alfa i omega festivala i umetnički rukovodilac leposavićkog nadaleko čuvenog KUD-a Kopaonik, kaže da svi vredno rade tokom cele godine:
- Međunarodni festival folklora je kruna našeg jednogodišnjeg rada, putovanja i nastupa od najzabitijih sela širom Kosova i Metohije, često mesecima odsečenih od ostalog sveta, do svetskih metropola poput Pariza, Londona, Valensije, Moskve, Kijeva, Melburna i Sidneja gde smo našom narodnom nošnjom, igrom, izvornom pesmom i ponašanjem svima pokazali da Srba još ima na Kosovu i Metohiji. Prevashodni cilj nam je da okupimo društva sa Kosova koja uglavnom rade u vrlo teškim uslovima, često po podrumima i školskim salama bez struje, a potom i da u naš kraj dovedemo i ansamble iz okruženja i prijatelje iz inostranstva koje smo posećivali i sa kojima imamo dobru saradnju. U gostima su nam bili Rusi, Ukrajinci, Španci, Česi, Slovaci, Francuzi, Italijani, Bugari, Rumuni, Grci... Mnogi od naših gostiju postali su i naši ambasadori i branioci Kosova u svojim zemljama - kaže Lakušić pokazujući vitrine pune vrednih priznanja dobijenih u Srbiji i širom sveta.
Osim Internacionalnog festivala folklora, opština Leposavić, odnosno Centar za kulturu "Save Dečanac", višegodišnji je domaćin i Festivala domaćeg filma zbog koga su u ovaj kraj dolazili Emir Kusturica, Gorana Paskaljević, Ljubiša Samardžić, Srđan Dragojević, Bora Todorović, Dragan Bjelogrlić, Mima Karadžić i druge rediteljsko-glumačke veličine.
U Leposaviću se tokom jula 30 godina neprekidno održavaju i velike manifestacije Prvi glas doline Ibra, koja okuplja najbolje pevače izvorne narodne pesme od Rožaja do Kraljeva i po 10.000 gledalaca. Na manifestaciji su učestvovali Miša Mijatović, Ljubiša Pavković, Snežana Đurišić, Merima njegomir, Ana Bekuta, Miroslav Ilić, Radiša Urošević... Ovaj gradić podno Kopaonika domaćin je i Prve harmonike Kosova i Metohije, Likovne kolonije Kopaonik, škole starih slikarskih tehnika, brojnih koncerata, književnih večeri i pozorišnih predstava.
Bekstvo iz Prištine
- Nakon što su se Srbi povukli iz gotovo svih većih gradova, mi smo prosto imali obavezu da preuzmemo na svoja pleća očuvanje i unapređenje bar dela kulturnih manifestacija i institucija koje su morale da beže iz Prištine. Uz pomoć Ministarstva kulture Srbije, koja je ranije bila mnogo veća, pokrenuli smo i neka nova kulturna dešavanja, a posebnu pažnju posvetili smo zaboravljenim i zapostavljenim kulturnim velikanima iz našeg kraja i nekim novim manifestacijama.
Biblioteka i pozorišteU leposavićkom centru za kulturu utočište su našli: Narodno pozorište iz Prištine, Kulturni centar "Sveti Sava", Narodna biblioteka iz Prištine, Institut za srpsku kulturu, Dom kulture iz Istoka, dok nisu izgradili svoje zgrade i neki fakulteti univerziteta u Prištini. |
U Sočanici smo uredili spomen-sobu učesnicima Topličkog ustanka koji je, što mnogi ne znaju, najpre buknuo na severu Kosova, u Lešku smo podigli spomenik pukovniku Pavlu Blažariću, junaku iz našeg kraja koji se istakao u proboju Solunskog fronta, štampali smo i njegov ratni dnevnik, ispred Centra za kulturu postavili smo spomen-bistu Savi Dečancu, umnom vladiki sa naših brda, koji je bio i učesnik Berlinskog kongresa - kaže Gojko Milivojević koji je više godina "vodio kulturu" u Leposaviću i dao veliki doprinos da se mnogo toga za Srbe vrednog i važnog ne ugasi i ne zaboravi.
Dok je kulturnih događaja, dok je naših običaja i naše tradicije, biće i Srba ne samo na severu već i na drugim delovima Kosova i Metohije. Ne smemo dozvoliti da nam nameću tuđe običaje i tuđu kulturu i da nas tako liše svojih korena, a potom i lako proteraju sa svojih ognjišta - kaže Milivojević koji i dalje radi u Centru za kulturu "Sava Dečanac".
Bitka za muzejDuboki trag u očuvanju srpskog identiteta i kulturi severnog Kosova ostavio je i Miroslav Ninić, kulturni radnik koji je decenijama bio desna ruka svim direktorima Centra za kulturu u Leposaviću. Kad je zapretila opasnost da vojnici KFOR-a, puni para, jeftino pokupuju i u inostranstvo odnesu vredne eksponate koji svedoče o življenju, običajima i tradiciji Srba na ovim prostorima, Miroslav je u holu Centra za kulturu, u saradnji sa Etnografskim muzejom iz Beograda, napravio etno-postavku na kojoj bi mogli pozavideti i poznati muzeji u Srbiji i inostranstvu. Eksponate je danima i noćima sakupljao po selima i gotovo sve ih je dobio besplatno.
Balkanska kolaNa festivalu su, između ostalih, nastupila kulturno-umetnička društva Zvečan, Venac iz Gračanice, "Simonida" iz Raniluga, "Branko Medenica" iz Kosova Polja, Kopaonik iz Leposavića, Kopaonička frula iz Brusa, "Sveti Đorđe" iz Beograda, "Stanko Paunović" iz Pančeva, "Goce Delčev" iz Sofije, "Vič i Migruel" iz Transilvanije u Rumuniji... |
