"Sabrani spisi" velikog srpskog mislioca
U prisustvu akademika Mihaila Đurića, u Kolarčevoj zadužbini u Beogradu predstavljeni su njegovi "Sabrani spisi" u 12 tomova. Objavio ih je "Službeni glasnik" u saradnji sa beogradskim Pravnim fakultetom.
O javnom delovanju akademika Đurića, o njegovom naučnom i pedagoškom radu, o njegovim delima, govorlii su, dirljivo i nadahnuto, njegovi đaci, a sada akademici (prof. dr Vojislav Stanovčić) i profesori univerziteta Časlav Koprivica i Jovica Trkulja.
Podsetivši da je ove godine formalno rehabilitovan akademik Đurić (85) koji je1972. godine osuđen na dve godine strogog zatvora zbog, kako je stajalo u presudi, "krivičnog dela neprijateljske propagande", koje se zapravo sastojalo u kritici amandmana na Ustav SFRJ iz 1971. godine, kojom je profesor Đurić tada predvideo budućnost jugoslovenske zajednice, Stanovčić je kazao da je konačno ispravljena nepravda prema jednom od najznačajnijih srpskih filozofskih mislilaca.
Ogradivši se da se o kapitalnom izdanju koje obuhvata gotovo čitav impozantni opus Đurića ne može detaljnije govoriti na promociji, prof. Trkulja, koji mu je bio urednik, rekao je da su prvom izdanju koje je "Službeni glasnik" objavio 1996/97. i celo je rasprodato pridodata dva nova toma s tekstovima objavljenim u novom milenijumu, kao i kompletna autorova bibliografija.
Sabrani spisi, rekao je on, svedoče o razgranatom, razuđenom, neobično bogatom i promišljenom delu, nastalom tokom više od šest decenija plodonosnog rada.
U srpskom svetu dostojanstvo se čuva uprkos svemu
Akademik Mihailo Đurić nije propustio priliku da istakne da ga "iskreno raduje što vidi da u našem svetu, u našem srpskom bednom svetu, još postoji sloboda i sklonost ka tome da se sačuva ljudsko dostojanstvo bez obzira na sve strahote i nevolje kojima smo izloženi, ne samo spolja od našeg takozvanog neprijatelja, nego i od naših takozvanih rođenih prijatelja". |
Sadašnje izdanje u kome su tekstovi grupisani na logičniji način prema tematici, omogućava da se bolje sagledaju autorovi misaoni horizonti, odnosno da se potpunije osvetli njegov široki, obuhvatni stvaralački luk, koji se proteže od antičke misli do najnovijih stremljenja savremene filozofije, od uskostručnih metodoloških problema politikologije i sociologije do najfundamentalnijih pitanja filozofije, istakao je Trkulja.
Trkulja je podelio Đurićev javni angažman na nekoliko perioda: prvi (1960-71) je označio kao "otpor jednoumlju i represiji" što se završilo izgonom sa Pravnog fakulteta i robijom, zatim drugi (1973-1990) koji je bio "u znaku odbrane slobode mišli", treći (1991-1999) kada je Đurić govorio "o sumraku Evrope i Golgoti Srbije" i četvrti (2000-2009) kada je pisao "o iskušenjima slobode i demokratije".
Po oceni Trkulje, "Đurićevo delo i delatnost je svojevrsni pledoaje za odgovoran, hrabar i principijelan angažman intekeltualca u našem vremenu" i on je svojim knjigama i javnim nastuipima "postavio obrazac i meru takvog angažovanja sa težištem na autonomnoj, principijelnoj poziciji, naglašenom ličnom stavu i na jednistvu mišljenja, govora i činjenja".
Dugotrajnim aplauzom, neuobičajenom za književnu promociju, publika je iskazala duboko poštovanje i divljenje prema "preceptoru Srbije" (učitelju Srbije) kako ga je nazvao najmlađi kolega i učenik prof. Koprivica.
