Jović: Neobjašnjiva pasivnost srpskih političara
Tragičnom raspadu Jugoslavije prethodilo je grubo nasrtanje političkih moćnika, ali i neobjašnjiva pasivnost srpskih političara koji su se ponašali kao da se to njih ne tiče, rekao je danas nekadašnji predsednik Predsedništva SFRJ Borisav Jović na promociji knjige "Zašto bih ćutao".
Jović je na promociji u beogradskom Medija centru rekao da su u knjizi opisani događaji kojima je bio svedok, ali o njima nikada do sada nije govorio ni pisao.
Raspad zemlje, građanski rat i sve što je prethodilo, prema njegovim rečima, nametnulo se kao centralna tema knjige.
On je dodao da se spominje i veliki broj imena sa kojima je sarađivao sa jugoslovenske i srpske političke scene, od Tita i Kardelja do Ivana Stambolića i Slobodana Miloševića.
Iako je reč o zapisima koji oslikavaju političke prilike u vremenu koje je prethodilo tragičnom raspadu zemlje, Jović navodi da se može videti grubo nasrtanje političkih moćnika i nametanje političkih rešenja koja su postepeno dovela do katastrofe.
"Uporedo s tim pokazano je neobjašnjivo pasivno posmatranje srpskih političara, koji su se ponašali kao da se to njih uopšte ne tiče", rekao je Jović.
On je, kako kaže, primetio da Srbija, kada se posle "nesretnog raspada Jugoslavije i građanskog rata otarasila tutora iz drugih republika", po svojoj tužnoj tradiciji nije bila u stanju da dođe sebi.
"Dobila je nove tutore iz svoje sredine koji su verovali da će vladati večito i da mogu da rade šta hoće", istakao je Jović.
Jović, koji je bio i predsednik Socijalističke partije Srbije, objašnjava da će čitaoci moći da u knjizi vide kako su i zašto smenjivani srpski političari i privrednici, kako je bilo moguće i ko je bio odgovoran što su po Ustavu Srbije iz 1974. godine pokrajine postale tutori Republici i da izgubi pravo da odlučuje samostalno o svom ustavu.
On je naveo da je u knjizi opisao i kakav je Slobodan Milošević dao sebi zavet, pripremajući osmu sednicu Centralnog komiteteta Saveza komunista Srbije o svom budućem odnosu prema Ivanu Stamboliću i da li je od Veljka Kadijevića tražio da izvede vojni puč.
Knjiga je pisana vrlo jednostavnim jezikom, sa kratkim rečenicama i u formi 120 kratkih priča na 250 strana.
