Borba protiv globalnog zla
Danas se u vremenu i svetu u kome živimo suočavamo sa terorizmom koji poprima zastrašujuće atribute globalnog zla. Osim tradicionalnog terorizma sve se češće suočavamo i sa takozvanim postmodernim terorizmom ili superterorizmom koji podrazumeva korišćenje oružja za masovno uništenje tj. biološkog, hemijskog, radiološkog i nuklearnog.
Da li je reč o staroj igri po novim pravilima i sa novim tehnologijama, ali istim motivima, tek u poslednjih 30 godina, izvedeno je više od 12.000 terorističkih napada, a naročitu dimenziju terorizam dobija nakon 11.septembra 2001. i poznatih događaja u SAD.
Zato su u pravu teoretičari koji kažu da se terorizam može posmatrati kao zločin, kao bolest ili kao rat, što je i meni kao nekome ko radi u vojsci, a bavi se biomedicinskom strukom, nekako najbliže određenje, navodi Elizabeta Ristanović, profesorka Univerziteta odbrane u Beogradu u predgovoru svoje elektronske knjige Bioterorizam, čija je promocija održana u okviru nedavno završenog beogradskog Sajma knjiga.
Reč je o prvom elektronskom izdanju u vojnoj izdavačkoj delatnosti i prvom elektronskom udžbeniku na Univerzitetu odbrane u Beogradu iz koga će znanja o ovom značajnom globalnom problemu sticati kadeti Vojne akademije i slušaoci ostalih nivoa usavršavanja u ovoj visokoškolskoj ustanovi.
"U odnosu na druge vrste oružja za masovno uništenje, svedoci smo zastrašujućeg širenja upravo biološkog oružja i tehnologija njegove proizvodnje, i s druge strane neadekvatnih strategija nacionalnih bezbednosti vezanih za ovaj segment, upravo zbog toga što svest o ovoj vrsti pretnji, rizika i izazova nije na dovoljnom nivou", objašnjava Ristanović.
Ali, prema njenim rečima, menadžment Univerziteta odbrane predvođen general-potpukovnikom Miodragom Jevtićem i menadžment Vojne akademije na čelu sa general-majorom Mladenom Vurunom, imali su i spoznaju i viziju o dimenzijama, značaju i aktuelnosti problema bioterorizma kao globalnog izazova savremenog doba i baš zato su i omogućili uvođenje predmeta Bioterorizam u nastavni sadržaj naše Vojne akademije.
Inače, u saradnji sa Džeferson institutom ovih dana završava se priprema ovog udžbenika za postavljanje na platformu za učenje na daljinu, a veliko interesovanje za ovaj poduhvat ispoljili su strateški partneri MO i VS iz Kraljevine Norveške, pa se očekuje i njeno prevođenje na neke svetske jezike, a po preporuci evropskih eksperata i uvođenje sličnih oblasti u nastavne sadržaje ostalih akademskih insitutucija u zemlji s ciljem jačanja svesti javnosti o ovom problemu.
U svom izlaganju autorka Elizabeta Ristanović osvrnula se na tematske celine koje se obrađuju u okviru publikacije vezano za pojmovno određenje bioterorizma, istorijat upotrebe bioloških agenasa, aktuelne mogućnosti zloupotrebe naučnih istraživanja u cilju usavršavanja biološkog oružja, kao i prevencije i reagovanja u slučaju eventualnog bioterorističkog akta, kriznog menadžmenta i krizne komunikacije.
"Odgovor na eventualnu krizu izazvanu biološkim akcidentom ili upotrebom bioloških agenasa mora biti multidisciplinaran, integrisan i zajednički, a zadaci i obaveze svih moraju biti jasno definisane u okviru strategije nacionalne bezbednosti. Jačanjem potencijala u ovom domenu dajemo i svoj doprinos globalnoj borbi protiv terorizma i doprinosimo snaženju sopstvene pozicije u svetu", istakla je Ristanović. O knjizi su govorili i profesor Dragan Simeunović i general profesor Branko Krga.
