Sreda 6. 11. 2024.
Beograd
160
  • Novi Sad
    170
  • Niš
    140
  • Kikinda
    160
  • Kraljevo
    150
  • Kruševac
    150
  • Leskovac
    150
  • Loznica
    140
  • Negotin
    190
  • Ruma
    170
  • Sjenica
    120
  • Vranje
    130
  • Vršac
    140
  • Zlatibor
    140
  • Zrenjanin
    170
4
Nedelja 27.10.2013.
14:06
M. G. Pavlović - Vesti A

Bezobrazluk države Srbije u Frankfurtu

Pre nego što će dobiti tu čast i istorijsku priliku da bude prvi dečji pisac koji će otvoriti ovogodišnji beogradski Sajam knjiga, Ljubivoje Ršumović je svojim čitaocima u dijaspori podario nekoliko nezaboravnih književnih susreta. Bilo je to u danima Sajma knjiga u Frankfurt. Došao je na poziv Srpske crkvene opštine Frankfurt, u organizaciji pisaca ovdašnja dva udruženja.

Borac protiv ala: Ljubivoje Ršumović

Na nekoliko književnih susreta u Frankfurtu i okolnim mestima, ali i na skromnom sajamskom srpskom štandu. Tih osam kvadratnih metara koji su "spasli srpsku čast" u poslednjem trenutku prikupljenim donacijama naših ljudi, ali i organizatora Sajma, obezbedili su članovi ovdašnjeg Udruženja pisaca "Sedmica" i Redakcije "Vesti".


Da li su to besparica i kriza počele da kose knjigu i kulturu uopšte ili se radi o nečem drugom?
- To što država Srbija nije učestvovala na Sajmu u Frankfurtu je bezobrazluk. To nije pitanje nemaštine, to je samo pitanje bezobrazluka. U Srbiji je sada sve privatizovano, pa su krivi privatnici koji nemaju svest o opštim potrebama. Tajkuni pljačkaju naš narod, to je očigledno. I onaj što pljačka, on nema svest da treba od tog novca nešto da uloži, recimo, u kulturu. Oni bi samo da zgrnu što više novca, odnesu ga iz Srbije pa da sa svojom porodicom žive negde na nekim ostrvima u bogatstvu.

Da li deca u dijaspori reaguju isto na vaše stihove kao u otadžbini?
- Deca su impresionirana. Imao sam susret sa decom u jednom mestu kraj Frankfurta i od njih sam čuo jedan odgovor koji u Beogradu nikad nisam čuo. Obično ih pitam koliko krava ima nogu, a oni kažu: "Četiri". A kad podigne jednu nogu? Oni obično kažu "tri" i tako ih zeznem. Kad sam upitao zašto je krava podigla nogu, jedna devojčica je rekla - zato što želi da igra balet!

Zašto je knjiga najbolji čovekov drug?
- Prvi ministar prosvete u Srbiji Dositej Obradović je rekao: "Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporci." Naravno, tražio je od Srba da se opismene. Ja sam rastao u selu i veoma rano sam se oduševio knjigom. Kad sam kao dete išao da čobanišem, idem sam, ali nosim svog najboljeg druga sa sobom. I onda, naravno, čitam. I nisam sam. Sa mnom je moj drug, moja knjiga.

Krava pojela "Idiota"

Koju knjigu pamtite?
- Dok sam čuvao kravu Latinku, pozvao me je drugar da igramo klisa i ja sam neoprezno knjigu ostavio na jednom kamenu. Krava je prišla i jezikom otkinula dva lista iz "Idiota" Dostojevskog. I to dva lista koja nisam bio pročitao. Nikad posle toga nisam pročitao "Idiota" još jednom. Nije mi se više dalo kad mi već Bog nije dao tada, nego je poslao kravu da mi pojede listove.

Vas sa jednakim oduševljenjem čitaju i deca i njihovi roditelji...
- Pišem za decu u ljudima i ljude u deci. Desi se da me na ulici zaustavi neka postarija gospođa i kaže mi: "Na vašoj poeziji sam odrastala ja, pa moja deca, a sada unuci.' I uvek se zaprepastim. Ali, nemam ja tu iluzija. Bilo je i puno sreće. Imao sam sreću da radim ono što volim, da pišem pesme i priče i da za to primam platu. Svaku od mojih najpopularnijih pesama, kao što su "Nema sveta i planete gde ne može stići dete" ili "Vuče, vuče, bubo lenja", ili "Ima jedna pećina stroga", "Išli smo u Afriku da sadimo papriku", komponovali su odmah dobri kompozitori, izvodili dobri pevači. I imao sam sreće da na početku svoje književne karijere sretnem Duška Radovića. On mi je bio putokaz.

Koje vam je omiljeno književno čedo?
- To su dve knjige. Prva "Ma šta mi reče" , koja je štampana u 25 izdanja i ukupno 320.000 primeraka. Ilustracije je radio Dušan Petričić. Druga je "Sunčanje na mesečini" , koja mi je donela najdražu nagradu "Branko Ćopić", koju dodeljuju Srpska akademija nauka i umetnosti i Zadužbina Branka Ćopića.

Pisac ste "Bukvara dečjih prava", za koji vam je Unesko dodelio nagradu. Kako je nastao "Bukvar"?
- Devedesetih godina sam bio predsednik Odbora za zaštitu prava dece. Razgovarali smo o tome kako bismo mogli da ispoštujemo član 42 Konvencije koji obavezuje svaku državu potpisnicu da i decu upozna sa njihovim pravima i uputi kako da se bore za ta svoja prava. Dogovorili smo se da napišem Bukvar dečjih prava. Uzeo sam neke osnovne članove te Konvencije, napisao Bukvar, razgovarao sa decom i njihove odgovore ugradio u Bukvar. Kada je knjiga bila gotova, država Srbija nije prihvatila da je štampa.

Komunista pravoslavac

Kakav je danas život u Srbiji?
- Meni lično nije loše u Srbiji. Radim svoj posao. Pišem. A nisu mi se mnogo mešali. Osim što su me sklonili i poslali u penziju pre vremena sa mesta direktora pozorišta "Boško Buha". Kad je došla takozvana demokratija, smatrali su da sam komunjara, jer sam bio zaposlen u Radio televiziji, a tamo nije mogao niko da radi a da nije član partije, pa ni ja. Ja se toga ne stidim. Moji roditelji su bili komunisti, moj deda-ujak je Dimitrije Tucović koji je bio socijalista, sve sam pročitao što je on napisao. Vaspitan sam u tom duhu. Ujak Drago Tucović, sveštenik, krstio me je, pričešćivao, tako da kod mene nije postojao nikakav sukob između religije i komunizma. Mi smo autoritetom Dimitrija Tucovića bili zaštićeni tako da smo mogli da slavimo Svetog Jovana i niko nije to zamerao. Pravi komunisti su vrlo bliski sa pravoslavljem.

Kako je Bukvar ugledao svetlost dana?
- Jedna moja prijateljica iz Švedske prikupila je 20.000 maraka i štampali smo prvi tiraž od 10.000 primeraka. Tek kad je Rasim Ljajić došao za ministra za rad i socijalnu politiku, on je insistirao da se Bukvar dečjih prava prevede na rumunski, mađarski, slovački, ciganski i da se štampa. Ja sam platio prevod na engleski i štampu. Odbor je poslao Bukvar na Uneskov konkurs za knjigu koja propagira mir i toleranciju i dobio sam nagradu. Kad sam je primao, predsednica žirija je bila Suzan Mubarak, prva dama Egipta u to vreme, i ona je rekla da je ovaj projekat jedinstven u svetu.

Ima mišljenja da su deci danas data prevelika prava, da to urušava autoritet starijih, roditelja i škole. Da li su nekad deca imala manja prava?
- Ma ne. Nije svejedno gde deca odrastaju. Na selu se rađaju ljudi i odmah imaju prava i obaveze prema svom uzrastu. Ja sam u petoj godini imao obavezu da čuvam ovce i da ih vratim kući. Kad sam pošao u školu, bila je obaveza da budem odličan đak. U gradu se, pak, rađaju kućni ljubimci, koji ako bi dete htelo da budu rok muzičar, a mama želi da joj ćerka bude balerina, jer ona, eto, nije bila, i to se pretvara u katastrofu. Imam jedan stih: "Dete treba da posmatraš, al' mu nemoj na put stati. Što ga pre čovekom smatraš, pre će čovek i postati."

Izmestili ste se na neimenovanu "slobodnu teritoriju" u blizini Beograda. Tu živite i radite. Šta novo spremate?
- Rođen sam na selu i selo je moje prirodno stanište, a grad privremeno boravište. Iz prirode crpim snagu dok nadgledam svoj vinograd, obilazim voćke, pričam sa biljkama, pticama i mravima. U tom ambijentu trenutno spremam sabrana dela u 40 knjiga. Biće tu i novih, još neobjavljenih rukopisa. U rodnom selu Ljubišu pravim stvaralački centar Saradnici sunca. Biće to institut za proučavanje fenomena i tajni detinjstva.

Zbogom, srpski književnici

* Ljubivoje Ršumović je rođen u Ljubišu, na Zlatiboru, 3. jula 1939. godine. Školovao se u Ljubišu, Čajetini, Užicu i Beogradu, gde je 1965. godine diplomirao komparativnu književnost na Filološkom fakultetu. Prve pesme je objavio 1957. u užičkim "Vestima" i beogradskim 'Književnim novinama".
* Zaposlio se u Radio Beogradu 1965. godine, u Redakciji programa za decu, kao urednik i autor emisija "Subotom u dva", "Dobro jutro deco" i "Utorak veče - ma šta mi reče". Godine 1968. prelazi u televiziju i radi poznate serije "Dvogled", "Hiljadu zašto" i "Hajde da rastemo". Napisao je i režirao oko 600 emisija. Jedna od najpopularnijih serija za decu "Fazoni i fore" imala je 142 epizode.
* Objavio je 86 knjiga, uglavnom za decu. Najpoznatiji naslovi: "Ma šta mi reče", "Još nam samo ale fale", "Vesti iz nesvesti"... Dobio je književne nagrade: "Neven", nagradu Zmajevih dečjih igara, Oktobarsku nagradu grada Beograda...
* Od 1986. do 2002. bio je direktor Pozorišta "Boško Buha". Predsednik je Kulturno-prosvetne zajednice Srbije. Jedan je od osnivača i prvi predsednik Odbora za zaštitu prava deteta Srbije. Više nije član Udruženja književnika Srbije.
* Živi i radi u okolini Beograda.

POVEZANE VESTI

Nedelja 27.10.2013. 15:28
"Pravi komunisti su vrlo bliski sa pravoslavljem. " ??? ETO TI GA SAD ?
Utorak 05.11.2013. 19:24
Ljubivoje Ršumović, ma šta pričao za medije, njegova dela govorea za njega - ŽIVA LEGENDA srpske književnosti!
VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
devica24. 8. - 23. 9.
Neko ne razume vaše ideje i to počinje da se odražava na nivo poslovno-finansijske saradnje. Morate imati dovoljno razumevanja za svoju okolinu, stoga izbegavajte varijantu kažnjavanja ili destruktivno ponašanje. Između vas i voljene osobe neke stvari ostaju nedorečene, razmislite dobro o nastavku svađe.
DNEVNI HOROSKOP
ribe20. 2. - 20. 3.
Imate utisak, da neko ogranicava vaše poslovne mogućnosti ili da vam nameće određena pravila ponašanja. Dobro razmislite na koji način treba da se izborite za bolju poslovnu poziciju, nemojte potcenjivati nečiju ulogu. U emotivnom smislu nije vam dozvoljeno baš sve i nemojte preterivati.
DNEVNI HOROSKOP
bik21. 4. - 21. 5.
Budite promišljeni pred osobom koja vas je zaintrigirala svojom pojavom ili pričom o poslovno finansijskoj saradnji. Konsultujete svoje saradnike, pre nego što donesete neku zvaničnu odluku. Više glava potencijalno može da smisli bolje rešenje. U susretu sa voljenom osobom, trebate uživati u ljubavi.
  • 2024 © - vesti online