Dijamanti i ekseri Hilandara
Slavoljub Galić Đani iz Kragujevca jedini je umetnik zlatar koji je svoj nakit izlagao na završnoj proslavi Milanskog edikta u Nišu, sa kolekcijom "Snovi Hilandara". Bio je to povod za razgovor sa jednim od retkih zlatara koji je član udruženja umetnika Srbije sa umećem dizajniranja nakita stečenog kod vrhunskih majstora u Vićenci.
BLAGOSLOV MANASTIRA
Kolekcija unikatnog nakita nastala je od predmeta iz manastira Hilandar koji često posećuje. Tako je nestala kolekcija od ostataka hilandarskog metala nakon požara, optočena zlatom i dijamantima. Od nepravilnih brava, eksera, šarki, motika kombinujući ih sa 24-karatnim zlatom i dijamantima napravio je 33 komada nakita. Broj simbolizuje godine Isusovog ovozemaljskog života. O čudesnoj kombinaciji crnog gvožđa i toplog sjaja zlata kaže:
- Ovaj nakit ima posebnu duhovnost. Predmete sa naše Svete gore uzeo sam posle požara u manastiru i različite su starosti. Kolekciju sam radio tri godine i ova izložba u Nišu, baš sa ovom kolekcijom, koja je jedinstvena, kruna je mog umetničkog rada koji traje tri decenije. Izuzetna je čast izlagati na ovoj proslavi. Za izložbu sam dobio blagoslov manastira Hilandar - kaže Slavoljub Galić.
Kolekcijom je želeo da se sa pijetetom obrati prošlosti i, kako kaže, napravi neraskidive veze između prohujalih vekova i potomaka. Kritičari su procenili da je uspeo da dočara estetska poimanja viteškog vremena srednjeg veka. Tada nije bilo neobično spajati čelik i zlato. To su nekadašnji majstori najčešće radili na oružju.
U vreme kada izlaze svoju najznačajniju kolekciju iz opusa umetničkog stvaralaštva na centralnoj proslavi povodom 1700 godina od donošenja Milanskog edikta, muče ga i druge brige, koje je donela današnjica. Kaže da su zlato danas zamenile prolazne vrednosti.
KUMSTVO I CIPELE
- Na početku hrišćanstva zlato je bio metal moći i prestiža i oduvek merilo vrednosti. Ovo je vreme kada zlato to nije. Sada su to automobili, kuće, vile, nešto što nije plemenitog porekla i prolaznog je karaktera. Verujem da će se ponovo vratiti to doba. Srbi kupuju zlato zato što moraju i najčešće je kupovina izvan njihovih finansijskih mogućnosti. Najveći deo kupaca su oni koji moraju da pazare i to nekim povodom, za krštenje, svadbe, veridbe...To je klijentela koja nema izbora. Zanemarujući je broj kupaca koji danas kupuju nakit jer im se dopada kao modni ili statusni detalj - kaže Đani.
Za Srbe Đani kaže da su nacija koja voli da daruje. Mnogo puta je doživeo da kupci, kojima su i cipele propale, kupuju skup nakit. Jedan kupac mu je preko pulta pokazivao svoje ishabane cipele sa rečima da mora da ide na kumstvo! Ali je tog dana kupio najskuplju dečju narukvicu koju je imao u radnji.
-U poslednje vreme sve više osećam tugu. A reći ću vam i zbog čega. Dolaze gospoda koja skidaju porodično nasleđe sa ruku i prodaju da bi platili račune. Gospođe skidaju minđuše koje su generacije nasleđivale, jer nemaju drugog izbora. To nije samo zlato, to su uspomene i vrede mnogo više od onoga što pokaže zlatarska vaga. Pre nekoliko meseci došao je gospodin da proda porodični prsten. Toliko mi je bilo žao da se odrekne jedinstvenog komada nakita da sam mu ponudio pozajmicu, samo da ga ne prodaje. Rekao mi je doslovce ovako:
- Hvala na ponudi, ali ni idućeg meseca ne očekujem ništa bolju situaciju, pa ni sledećeg... Zato vas molim da ovu transakciju završimo što pre.
Lažna raskoš- Mi danas živimo lažnim standardom i to je opasno. Vidite li naše mladiće i devojke sa sunčanim naočarima na glavi koji sede po letnjim baštama? Ta lepa deca su obučena u jeftinu kinesku garderobu. Roditelji su im nezaposleni i od četiri ringle na šporetu dve su pregorele, ali za decu u kafiću mora da ima. Mi smo zato nacija za analizu. Spolja gledano mnogo dobro živimo i stranci misle da kod nas vlada jedno neobavezno i nonšalantno blagostanje. Stvarnost je mnogo drugačija. Skupo plaćamo našu finansijsku raskalašnost. Na proslavi muzici dajemo poslednji dinar.
|
