Otvorena izložba o Milunki Savić
Izložba posvećena srpskoj heroini Milunki Savić, učesnici u balkanskim i Prvom svetskom ratu iz kojih je izašla sa sedam odlikovanja, otvorena je u sredu veče u Domu vojske, a predsednik parlamenta Nebojša Stefanović je tom prilikom poručio da Srbija nikada ne sme da zaboravlja svoje junake.
Autorka multimedijalne izložbe "Milunka Savić-heroina Velikog rata" Slađana Zarić oživela je sećanje na "srpsku Jovanku Orleanku", koja je najodlikovanija žena u Prvom svetskom ratu i koja je u borbama za Srbiju četiri puta bila ranjena, ali o kojoj se decenijama unazad nije mnogo znalo.
Ističući da izložba predstavlja ispravljanje istorijske nepravde predsednik Skupštine Srbije je izrazio nadu da ćemo boljim upoznavanjem sa Milunkom Savić biti ponosniji na sebe kao naciju.
"Reč je o hrabroj ženi, borcu i zaboravljenoj heroini pred kojom su mirno stajali francuski generali, ruski oficiri, ženi sa najviše odlikovanja u istoriji ratovanja", rekao je Stefanović.
Predsednik parlamena je podsetio i na to da se Milunka prvi put kao dobrovoljac prijavila krajem 1912. godine i u balkanskim ratovima učestvovala kao muškarac Milun Savić budući da u to vreme u vojsci nije bilo žena boraca. Njen pravi identitet otkriven je 1913. godine kada je prvi put bila ranjena na Bregalničkoj bici.
"Pre 100 godina kada su trube označile rat, odsekla je kike, na glavu stavila šajkaču, obukla muške čakšire i krenula u Beograd. U dobrovoljce se upisala kao Milun i već na Bregalnici dobila prvu Karađorđevu zvezdu za hrabrost", osvežio je Stefanović sećanje na srpsku heroinu.
Milunka je sedam godina provela u borbi i rovovima, a u Prvom svetskom ratu je bila deo čuvenog Gvozdenog puka, najelitnijeg Drugog puka srpske vojske "Knjaz Mihailo", ukazao je Stefanović.
"Milunka je preživela i veliku austrougarsku i bugarsku ofanzivu i povlačenje preko Albanije", rekao je Stefanović ukazujući da je ona primila i dve Legije časti iz ruku maršala Franša d'Eperea i generala Morisa Saraja. Jedina je žena u svetu, dodao je, okićena francuskim Ratnim krstom sa zlatnom palmom. Međutim, ljudi su brzo zaboravili njene zasluge iako je pored uspeha u borbama, i svojih četvero dece, školovala još 30 i izvela na put, a živela je tiho i radila kao švalja, kuvarica i čistačica.
"Umrla je 1973. godine, a umesto u Aleji velikana, sahranjena je na Novom groblju", podsetio je Stefanović.
Međutim, večerašnja izložba kojom se obeleževa i 40 godina od njene smrti, neće ostati jedino sećanje na srpsku Orleanku. Kako je najavio vršilac dužnosti direktora Istorijskog arhiva Srbije Miroslav Živković, u toku su završne pripreme za čin koji će omogućiti da velika heroina večno počiva u neposrednoj blizini svog komandanta Živojina Mišića u Aleji velikana.
