Banatski grofovi
Grad Zrenjanin obezbedio je novac da od naslednika grofovske porodice Jagodić otkupi zbirku velike umetničke vrednosti. Jagodići su sa Čekovićima i Dunđerskim bili najuticajnije srpske velikaške porodice u Austrougarskoj 18. i 19. veka, a živeli su na teritoriji srednjeg Banata.
Više desetina vrednih dokumenata, pečata, fotografija i ličnih predmeta grofovske porodice Jagodić iz sela Konak kod rumunske granice deo su nove stalne postavke u zrenjaninskom Narodnom muzeju. Najznačajnija je plemićka povelja Jagodića iz 1897. godine, koja Bogumilu Jagodiću potvrđuje plemstvo, koje je stekao Spasoje Jagodić 1824. godine. Autor povelje i grba je poznati bečki slikar Ernst Kral, koji je 1882. godine izradio i grb Kraljevine Srbije.
Direktor Narodnog muzeja u Zrenjaninu Vidak Vuković ističe da je sa njim pre nekoliko meseci razgovarao pravni zastupnik naslednika Jagodića i ponudio na prodaju grofovsku povelju.
- Mi smo bili izuzetno zainteresovani, a odgovorni u lokalnoj samoupravi pokazali su veliko razumevanje, te su tako izdvojena sredstva za ovaj artefakt. Uz povelju smo dobili i više od stotinu dokumenata, uverenja, pečata, prepisku i lične predmete grofova Jagodić - kaže Vuković.
Istoričari tvrde da svoj nobles Jagodići duguju, pre svega, novcu. U knjizi "Srbi u Banatu" profesor Jovan Erdeljanović piše da su Jagodići imali veliki spahiluk u Kernjači, današnjem rumunskom delu Banata, a onda su se preselili u Pančevo.
Petorica braće počeli su kao sapundžije, abadžije i trgovci u Pančevu, a kupovinom zemlje postaju veleposednici i dobijaju i grofovsku titulu Jagodić fon Krnjača. Jagodići su imali ogroman značaj u osnivanju i radu Matice srpske u tadašnjoj Austrougarskoj monarhiji, gde su i kao članovi parlamenta uticali na kulturne, ekonomske i verske povlastice Srba...
- Plemići su tada imali čitav niz privilegija, od neplaćanja poreza do izuzeća pri krivičnom gonjenju - objašnjava Dragomir Acović, arhitekta i predsedavajući Krunskog veća srpskog prestolonaslednika.
Popularna serijaPopularnost TV serije koja je rađena po knjizi o istoriji porodice Jagodić, i te kako je uticala za veliko interesovanje za prošlost ove plemićke porodice, koja je živela u svom dvorcu u selu Konak, nedaleko od tadašnjeg Bečkereka. Tek kada su pročitali knjigu ili pogledali seriju, mnogi su počeli da se interesuju za detalje iz burnog života ove porodice, pa je zbog toga izuzetno značajno što će u zrenjaninskom Muzeju od sada moći da saznaju mnogo više, pogledaju fotografije, pisma i prepiske koja su sačuvane iz 18. i 19. veka. |
Istoričarka Dušica Bojić kaže da su se plemićke titule kupovale.
- Ko je imao novca, uticaja i moćne prijatelje, mogao je titulom potvrditi sigurnost porodice u vekovima nemirnoj banatskoj vojnoj krajini na sudaru Otomanskog carstva i Zapada.
Jagodići su bili vrlo ugledni i obrazovani. Spasojev sin Pavle bio je carski savetnik i poslanik, a njegov brat Petar je studirao filozofiju i pravo. Na imanju kod Konaka Petar je 1835. podigao dvorac.
