Đurđevdan kandidat za Uneskovu listu svetske baštine
Na inicijativu Turske, zemlje regiona nominovale su Đurđevdan za ulazak na Listu nematerijalne baštine Organizacije za obrazovanje, nauku i kulturu Ujedinjenih nacija (UNESCO).
Turska je pokrenula projekat nominacije Hidrelez, ili Đurđevdana na Listu nematerijalne baštine i pozvala BiH da se uključi u nominaciju. Predlogu su se pridružile i Srbija, Crna Gora, Hrvatska, Makedonija, Rumunija, Moldavija i Bugarska. Uslov da neka zemlja na svojoj Listi nematerijalne baštine ima upisan i zaštićen element koji se nominuje, a u ovom slučaju to je Đurđevdan, odnosno Praznik buđenja proleća.
Saša Srećković iz Etnografskog muzeja u Beogradu, koji je bio uključen u proces nominacije, kaže da bi uvrštavanje Đurđevdana Uneskovu listu, imalo pozitivne efekte na kulturnu saradnju u regionu.
Na sastancima u Turskoj razgovarano je, između ostalog, i o datumima proslavljanja Đurđevdana u zemljama koje ga kandiduju za reprezentativnu listu. Stručnjaci uključeni u proces predstavili su načine na koji se Praznik buđenja proleća proslavlja u njihovim zemljama.
Praznik buđenja proleća, kako se Đurđevdan ili Hidrelez još naziva, prepoznatljiv je u celom regionu i obiluje narodnim običajima, koji se ogledaju u raznim obredima za zaštitu, zdravlje, plodnost. Đurđevdan se obično veže za romsku populaciju, s obzirom da ga Romi obeležavaju kao svoj najveći kulturno-verski praznik.
Đurđevdan obeležavaju i Arapi, kako hrišćani, tako i muslimani na Bliskom istoku. Potiče od poštovanja paganskog božanstva proleća i plodnosti, koje se na arapskom naziva Hader, što znači "zeleni".
