Beograd organizuje "tender" za ulične svirače
Ulični zabavljači uskoro će na beogradskim ulicama nastupati samo ako imaju dozvolu gradskih vlasti. Oni će morati da prođu audiciju koja će biti održana u martu.
Lokacije na kojima mogu da nastupaju biće obeležene, a najviše će ih biti u Knez Mihailovoj, gde prema procenama gradske komisije ima mesta za 15 umetnika.
Inače u novembru je Gradskom veću predata peticija za spas uličnih zabavljača, zajedno sa predlogom rešenja za regulisanje njihovog statusa.
Jedan zabavljač već je dobio dozvolu da svira u Beogradu, pišu "Novosti".
Neven Kogović je prvi profesionalni gradski zabavljač.
"Građani su mi obezbedili dozvolu. Uzvraćam muzikom."
U rano jutro, svakog dana u sedam sati Neven Kogović, tridesetogodišnji muzičar dolazi na posao sa gitarom, usnom harmonikom i povećom praznom konzervom.
Njegovo radno mesto je trotoar u podzemnom prolazu na Zelenom vencu. Umesto radnog stola i stolice, ima jedan kvadrat betona za sebe i pešačku stazu dugu 44 metra za svoju publiku. Kad su ga novinari pitali da li je teško da svira i peva usred zime kad košava pravi promaju, kaže:
"Meni nije teško, jer imam najlepšu publiku na svetu. Ovde dnevno prođe pola miliona ljudi. Iako ljudi žure na posao ili se vraćaju kućama, većina me pozdravi rečima, neki mi pruže ruku, pojedinci stanu, slušaju me desetak minuta i ostave bakšiš", priča Kogović.
Već pet godina u najprometnijoj podzemnoj velegradskoj uličici Kogović izvodi muzički program.
"Rođen sam u Sarajevu gde sam živeo do početka rata 1992. godine, kada sam se sa rodbinom preselio u Beograd. Pesmu sam zavoleo rano, jer sam kao mali u roditeljskoj kući slušao muziku sa ploče "Vojska pod zastavama", koja se neprestano ponavljala dok ne bismo zaspali. Otac mi je rano umro, nakon čega sam ostao sam sa majkom. Vežbao sam na gitari i naučio da sviram, jer sam shvatio da je muzika smisao mog života", priča između dve pesme.
Posle putovanja po bivšim republikama, pre pet godina skrasio se na Zelenom vencu. Pomešao se sa uličnim prodavcima garderobe, pekarima i prosjacima koji rade na popularnom Zelenjaku. Prolaznici brzih koraka u svojoj žurbi uspeli su da primete da je mladi muzičar sa neobično crnom bradom vredan pažnje.
"Izvuče iz nas osmeh, malo zadovoljstva, oraspoloži ", objašnjava gospođa u belom kaputu, dok stavlja 50 dinara u muzičku konzervu.
Na velegradskom betonu svirač Neven Kogović dnevno, kad je publika najzadovoljnija, zaradi i do 800 dinara. U večernjim satima radi u KUD "Svitanje" i daje privatne časove gitare. Kako kaže, ima dovoljno novca za sebe i svoju devojku u Mirijevu. Od novca za pristojan život, međutim, važnije mu je što je zaradio poštovanje Beograđana.
"To je bio i povod da predložimo Kogoviću da postane član udruženja muzičara "Čubura", preko kog je od opštine Savski venac dobio licencu za nastup na Zelenom vencu. Tako je Neven postao zvanično prvi beogradski trubadur", zadovoljna je Vesna Pfandler, koja je najviše pomogla mladom sviraču.
Jedna druga gospođa ga je upisala na takmičnje "Ja imam talenat", a grupa građana opnština Stari grad i Savski venac je Nevenu pomogla da snimi disk sa svojom muzikom. Kao gradski trubadur nastupao je na tri muzička festivala.
"Beograđani su meni obezbedili dozvolu za rad, ja im uzvraćam muzikom. Biti svirac na ulici ili u dvorani, u krčmi ili na poselu, znači biti odlučan u pokušaju da muzikom i pesmom probijem oklop koji nam onemogućava dodir sa svetim duhom umetnosti u nama i oko nas".
