Kovačević: Tužiću Narodno pozorište
Moji su postupci vrlo predvidljivi. Oni se tiču prvo moje tužbe protiv Narodnog pozorišta u Beogradu, u kojoj ću tražiti da budem obeštećen, da mi se plati projektovana dobit, oštećeni ugled, reputacija i duševni bol. Ne znam da je neko na polovini projekta, kao ocvala devojka iz javne kuće najuren iz pozorišta. Dakle, to je moj prvi postupak. A drugi slede. Nisam ni ja tikva bez korena. Mogu da pustim bradu i nokte, da odem da pecam ribu ili gajim paradajz. Nije poenta u tome, kaže dramski pisac Siniša Kovačević u intervjuu za beogradsku Politiku povodom prekida probe njegove najnovije predstave "Čudesni", u Narodnom pozorištu u Beogradu.
Da li će i kada biti nastavljena, znaće se na narednoj sednici Upravnog odbora nacionalnog teatra.
"Zaprepastila me je rečenica vršioca dužnosti upravnika Dejana Savića: "Ne smem ništa da ti kažem do pojave zapisnika sa Upravnog odbora". Mislio sam da je Narodno pozorište nacionalna kulturna institucija, dakle temeljna a ne krovna, u kojoj se ne trguje heroinom i ne proizvode se tenkovi. Ne shvatam ideju ni potrebu za tom vrstom tajnovitosti, u isto vreme i za uskraćivanjem logičnog odgovora. Nema ništa logičnije od pitanja: a zašto mi se prekida proces rada. Odgovor jednostavno ne stiže.
Pročitajte još:* Narodno pozorište cenzurisalo predstavu Siniše Kovačevića? |
Na osnovu čega tvrdite da je predstava „Čudesni” cenzurisana?
"Nego šta je nego cenzurisana. Objasnite mi šta možete da zaključite iz situacije u kojoj se predstava koja je započeta sa radom prekida na pola procesa rada. Ako je objašnjenje: nemamo novca, taj se podatak znao i pre mesec dana kada smo počeli da radimo. Ako je objašnjenje: previše smo angažovani oko proslave Milanskog edikta, i to je bilo poznato pre mesec dana. Odjednom se pojavila svest o tome da je komad „Čudesni” nepodesan. Pored toga što je čudesan, očigledno da je nepodesan i da se ne uklapa u određeni koncept komesarskog upravljanja pozorištem i uopšte kulturom Srbije, koja se ovih dana zorno i vrlo agresivno nagoveštava kao budućnost srpske kulture u nekoliko narednih godina. Bojim se kao što su male boginje zarazne,tako je i mrak zarazan. Ništa nas neće sprečiti da se mrak proširi i okolo.
Čuju se i opaske da je reč o vanteatarskim razlozima?
Ako je Radoslav Pavlović u pitanju, koji je predsednik Upravnog odbora, to nisu vanteatarski razlozi. To su i te kako taetarski razlozi. Mislim da to jeste osnovni problem, o zlu i moći koja se u jednom istorijskom trenutku skupila u jednom čoveku, a kao posledica tog zla i moći javlja se obest, bahatost, samovolja. Nema predsednik Upravnog odbora pravo da postavlja i imenuje rukovodeće ljude u Narodnom pozorištu u Beogradu, a on to upravo radi".
"Suština je u zloupotrebi moći koja je izmeštena na poziciju kojoj ne pripada i zato je jako opasno. Čovek koji je tu moć uzurpirao je savetnik predsednika Republike Srbije. Držim da je bolje da savetuje predsednika da ne potpiše budžet u kojem je za kulturu opredeljeno sramotnih šest promila. To je posao savetnika predsednika Republike Srbije, a ne da zavodi red na srpskoj kulturnoj sceni od Niša do Subotice. Pri tom, nemam apsolutno ništa lično protiv njega, jednostavno je princip u pitanju".
Radnja drame „Čudesni” se dešava u manastiru Svetog Iraklija Čudesnog u Jermeniji na Kavkazu. Koji je motiv pisanja ovog dramskog teksta?
Dugo nisam napisao ništa za pozorište. Motiv je bila potreba da se vratim pozorištu posle dužeg izbivanja. Drama govorio o drugom dolasku Hrista. O tome da li ćemo ga prepoznati ili ćemo se ponovo ogrešiti. Manastir je metafora čovečanstva. U njemu je svih sedam smrtnih grehova. I pohota, i proždrljivost, i lopovluk...
"Pojavljuje se čak i gordost sa mladim slikarom koji dolazi tamo. Naišao sam na situaciju u kojoj sam uhvatio sebe u dubokom razočarenju u kojem se civilizacijski sistem vrednosti na kojem sam podizan i vaspitavan urušava na moje oči. Nestaje ideja o čovekoljublju, altruizmu, milosrđu, o tome da su neke moralne vrednosti važnije od materijalnih. Jednostavno sam morao da reagujem i to je refleksija mog dubokog razočarenja u globalizam, u ideju i potrebu da je reč interes skuplja od reči Biblija, Kuran".