Srpski seljak osvaja internet
Kada smo 2008. analizirali stanje u 16 seoskih biblioteka u jagodinskoj opštini, došli smo do poražavajućih podataka. U njima dvadesetak godina nije bila kupljena nijedna knjiga, prostorije nisu održavane, knjižničari nisu primali plate, a biblioteke su imale sve manje čitalaca, otkriva Vesna Crnković, direktor Narodne biblioteke "Radislav Nikčević" u Jagodini.
I jagodinska biblioteka je do 2010. godine bila prepuštena sama sebi. Dogovor sa Draganom Markovićem Palmom, tadašnjim gradonačelnikom, da se obnove seoske biblioteke ostao bi mrtvo slovo na papiru da biblioteka te godine od neprofitne međunarodne organizacije Ejfl (Electronic information for libraries) nije dobila nagradu od 30.000 dolara. Ta nagrada je podstakla jagodinsku lokalnu samoupravu da počne obnovu seoskih biblioteka.
Kako je biblioteka uspela da dobije ovu nagradu?
- Pošto biblioteka i te kako može da bude pokretač promena u selima, osmislili smo koncept seoske biblioteke koja bi bila informacioni, komunikacioni i kulturni centar lokalne zajednice. S tim projektom konkurisali smo za podsticajna sredstva kod organizacije Ejfl, nazvali smo ga AgroLib-Ja. Zbog originalne ideje, od 350 predloga iz sveta, naša biblioteka bila je jedna od samo 12 koje su prošle na konkursu i jedina iz Srbije.
Kako je izgledao taj projekat?
- Najpre smo renovirali četiri seoske biblioteke, a potom smo ih opremili kompjuterima i uveli internet. U njima organizujemo predavanja iz oblasti poljoprivrede i besplatnu školu kompjutera za poljoprivrednike, a sprovedena je i IT edukacija, tako da su seljaci naučili da koriste društvene mreže i forume. Naučili su i da se udružuju, razmenjuju iskustava, prodaju i kupuju preko interneta. Napravili smo sajt za poljoprivrednike i ljude koji se bave starim zanatima i seoskim turizmom. Cilj da se osnuje sajt njnjnj.agrolib.rs jeste da svi poljoprivrednici lakše razmenjuju iskustva. Korišćenje sajta je besplatno, a krajnji cilj je poboljšanje ekonomskog i socijalnog položaja poljoprivrednika.
Ratari bez kompjutera- Radi ispitivanja potreba poljoprivrednika sredinom 2008. sproveli smo istraživanje na uzorku od 100 ispitanika uzrasta od 30 do 50 godina. Čak 82 odsto ispitanika izjavilo je da nema kompjuter i da nema nikakva znanja iz te oblasti, a 90 posto njih nije imalo kompjuter kod kuće. Školu kompjutera je htelo da pohađa 88 odsto, a 84 posto je želelo da se obrazuje na stručnim predavanjima. Svi ispitanici su izjavili da bi želeli da u biblioteci mogu da nađu stručnu literaturu iz oblasti poljoprivrede. |
Da li je ova ideja, posebno informaciona obuka poljoprivrednika, po kojoj je jagodinska biblioteka jedinstveni u Evropi, bila inspiracija nekim bibliotekama?
- Nakon godinu dana Ejfl je finansijski podržao još biblioteke u Letoniji, Litvaniji i Makedoniji, koje su AgroLib ideju prilagodile potrebama svoje lokalne zajednice. Kako je projekat bio trogodišnji, na konferenciji Bedžond Ačeš, održanoj krajem prošle godine u Vašingtonu, naša biblioteka je dobila još jednu nagradu od 10.000 dolara. Zahvaljujući dobroj ideji, ali i njenoj još boljoj realizaciji, od 20 timova iz 19 zemalja sveta koji su se takmičili, naša biblioteka bila je jedna od četiri nagrađene. To je rezultiralo dodatnom podrškom jagodinske lokalne samouprave. Opština više ne vidi biblioteku kao ustanovu koja samo troši novac, već i kao ustanovu koja učestvuje u rešavanju problema u svojoj lokalnoj zajednici.
Prošle godine ste prisustvovali i najvećoj svetskoj bibliotečkoj konferenciji Ifla, koja je održana u Helsinkiju. Zaostaju li srpske biblioteke za sličnim ustanovama u razvijenim zemljama?
- Konferenciji je prisustvovalo oko 4.000 bibliotekara iz celog sveta. Ja sam bila jedan od predavača na dve sesije, na kojima sam govorila o projektu AgroLib Ja i o radu jagodinske biblioteke. Što se tiče kvaliteta usluga koje se pružaju korisnicima, čini mi se da srpske biblioteke ne zaostaju mnogo za evropskim i svetskim bibliotekama. Ono što nam nedostaje je prostor. Ni nekadašnja Jugoslavija, ni Srbija nisu ulagale novac u to. Samo je nekoliko javnih biblioteka smešteno u namenski izgrađenim zgradama. Srpske biblioteke su uglavnom u starim i dotrajalim zgradama, koje često prokišnjavaju. Police su stare i dotrajale, knjižni fond je često zastareo, posebno u manjim opštinskim bibliotekama. Koliko mi je poznato, ni država, niti jedna lokalna samouprava nisu počele da grade novu zgradu biblioteke.
Poljoprivreda u eri interneta* Vesna Crnković je rođena 3. aprila 1967. godine u Jagodini. Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu. U jagodinskoj biblioteci radi od 1994. godine, a zvanje diplomiranog bibliotekara dobila je godinu dana kasnije. Direktor biblioteke je od 2006. godine.
|
Koliko je prostor bitan za funkcionisanje moderne biblioteke?
- Značaja nove, moderne zgrade biblioteke, namenski građene, postala sam svesna tek 2010. godine, kada sam, u ime biblioteke potpisala ugovor sa PLIP-om za nagradu od 30.000 dolara. Ugovor smo potpisali u Ljubljani. Tada su nam koleginice iz Slovenije ispričale da su od 2000. godine njihove biblioteke došle na red za renoviranje. Od tada je postala stvar prestiža da gradonačelnik u predizbornoj kampanji obeća novu zgradu biblioteke, koju i sagradi u toku svog mandata. Iako i Slovenci rade po isto sistemu kao i mi u Srbiji, otkad rade u novim zgradama, imaju mnogo više korisnika. Ništa više nije isto otkad smo u novom prostoru, a suštinski je sve isto, govorile su koleginice iz Celja. Novu zgradu je prvog dana posetilo više korisnika nego cele prethodne godine, a posećenost ne opada vremenom. Takve biblioteke postale su popularno mesto.
Mislite li da bi tako bilo i u Srbiji?
- Ubeđena sam da bi bilo isto. Ali, osim zgrada, u Srbiji treba da se promene i bibliotekari, što se naročito odnosi na njihov odnos prema korisnicima. Oni moraju da se bore za svakog čitaoca. Ako u nekoj lokalnoj zajednici žive mladi, biblioteka treba da ima najviše sadržaja upravo za njih, a ako u toj lokalnoj zajednici žive poljoprivrednici, rad biblioteke treba da se prilagodi njima. Takođe, srpske biblioteke treba više da pomažu građanima u neformalnom obrazovanju.
Kakav je vaš utisak o bibliotekama u Helsinkiju?
- Helsinki je prelep grad s visokim standardom stanovništva i mnogo javnih biblioteka. Svaki deo grada ima biblioteku. To su moderne ustanove, smeštene u namenski građenim zgradama, s prelepim nameštajem i sadržajima za sve vrste korisnika. I sve usluge su besplatne. Korisnici ne plaćaju čak ni godišnju članarinu. Međutim, pravila se striktno poštuju, a svako odstupanje od njih povlači novčane kazne za korisnike ako knjigu ne vrate u određenom roku.
Da li ste posetili neku biblioteku u Vašingtonu?
- Osoblje naše ambasade u Vašingtonu nam je organizovalo posetu Kongresnoj biblioteci. Kroz biblioteku nas je vodio Predrag Paul Pajić, bibliotekar srpskog porekla, koji već dugi niz godina radi u ovoj biblioteci. Reč je o posebnoj biblioteci u svakom smislu te reči. Počev od njene namene, preko istorije, legata, do zgrade i fondova, među kojima su bili i oni na srpskom jeziku.
