Jel znate neku bajku od braće Grim?
Jednom davno, dvojica braće iz Nemačke počela su da prikupljaju najbolje bajke svog vremena. Prikupili su veliki broj priča o prinčevima i princezama, šumama, zamkovima i magiji, ali i mračne sage o kanibalizmu, neslozi, ubistvima i zlim maćehama...
Pre tačno dva veka, 20. decembra 1812. godine, u Nemačkoj je izašla iz štampe prva knjiga "Dečijih i kućnih bajki" braće Jakoba i Vilhelma Grima.
Akademici širom sveta sastaju se zato u gradu Kaselu, u blizini rodnog mesta braće Grim. Učesnici – od leksikografa do psihoanalitičara – fokusiraće se na sve aspekte zaostavštine braće Grim i njihov uticaj na nemačku gramatiku i maštu cele nacije.
“Čak i tokom života braće Grim, njihova knjiga postala je bestseler, a kupovali su je pripadnici svih slojeva društva”, kaže Klaudija Brinker fon der Hajd, predsednica kongresa.
“Tako su postali deo svakodnevne kulture i našeg nacionalnog identiteta”.
Zato i ne čudi što će širom Nemačke u njihovu čast biti organizovano toliko kulturnih dešavanja – od umetničkih instalacija i kabarea, do pozorišnih predstava, recitala i opera. Ipak, da je kojim slučajem ovaj važan dan obeležavan pre pedesetak godina, ne bi mu se odazvao ni izbliza toliki broj Nemaca.
U nedavnom eseju objavljenom u “Špiglu”, Matias Matusek, jedan od vodećih kulturnih kritičara u Nemačkoj, kaže da su bajke braće Grim “najuspešnija knjiga na nemačkom jeziku” koja nudi uvid u “mračne duše” ljudi, ali kaže i da su Nemci sasvim izgubili želju da čitaju bajke.
One se, međutim, mogu naći bilo gde drugo – od SAD i Indije do evropskih zemalja, ali ne i u Nemačkoj.
“Braća Grim su mnogo popularniji u Kini, nego ovde. Šta drugi vide, što mi više ne vidimo? Jesmo li oslepeli jer smo se predozirali mračnim bajkama?”.
Matusek koji opisuje braću Grim, kao doktore za razum koji su “udarili” na nemačke primordijalne strahove, nade i uživanja, tvrdi da je nacistička era ubila interes Nemaca za bajke.
“Od tada, Nemci su ostali bez snova i to ne žele da menjaju”, kaže on.
Imati san ili viziju, bilo je u startu sumnjivo, jer za posledicu može imati nastanak diktatora ubice, kaže Matusek.
I drugi veruju u tu teoriju, ali sa mnogo strašnijim zaključcima.
U knjizi “Koreni nemačkog nacionalizma” iz 1978. Luis Šnajder tvrdi da su braća Grim pomogla u formiranju poželjnih karakteristika prosečnog Nemca – poslušnosti, glorifikaciji nasilja, disciplini i nacionalizmu.
Zato je posle Drugog svetskog rata knjiga zabranjena u školama pod izgovorom da je u njoj pronađen koren nacizma.
Britanski major Ti Džej Leonard čak je tvrdio da su bajke pomogle da Nemci svoju decu nauče “raznim vrstama varvarizama” i olakšali im da se uklope u ulogu egzekutora.
Nemački autor Ginter Birkenfeld video je u bajkama odgovor na to “kako su Nemci uspeli da podnesu zverstva koja su se događala u Belsenu i Aušvicu”.
Za vreme “progona” knjige iz učionica i vrtića u Nemačkoj, priče braće Grim našle su svoje mesto u Holivudu pod okriljem Diznija.
Ipak, pozorišni reditelj Jan Cimerman, koji trenutno postavlja bajkovitu verziju života braće Grim, smatra da trajnost ove bajke duguju činjenici da su prešle granice domovine.
“Braća su možda zapisivala priče, ali bajke su postojale 1.000 godina ili više, kao i grčke, jevrejske i egipatske sage i mitovi. Oni su ih očuvali, a na nama je da ih oživljavamo”, kaže on.
