Klimt je stigao u Beograd
Retrospektivna izložba visokokvalitetnih reprodukcija slika Gustava Klimta, jednog od najznačajnijih umetnika XX veka, otvorena je večeras u beogradskoj galeriji “Progres”.
Pod nazivom "Klimt u Beogradu“ narednih četrnaest dana publika će moći da vidi 16 reprodukcija Klimtovih čuvenih slika. Izložbu organizuje grad Beč, povodom obeležavanja 150 godina od Klimtovog rođenja, u saradnji sa brojnim institucijama i evropskim prestonicama.
|
|
Izložbu "Klimt u Beogradu“ svi zainteresovani moći će da pogledaju od 31. novembra u galeriji „Progres“ nakon čega se postavka seli u Sofiju.
"Postavka obuhvata šesnaest najpoznatijih Klimtovih dela od kojih mnoga više nisu pristupačna javnosti, jer su neka vraćena prvobitnim vlasnicima a neka prodata privatnim licima po celom svetu“, kazala je u razgovoru za B92 Anica Macka-Dojder, članica Gradskog veća u Beču.
Prema njenim rečima, ove reporodukcije izrađuje posebna firma koja se bavi digitalizacijom vrdenih umetničkih dela. Sve reprodukcije koje će biti pokazane visokog su kvaliteta, rađene u originalnoj veličini, pa je veoma teško uočiti razliku između njih i originala. Pitanje koje se samo nameće jeste: „Zašto izlagati reprodukcije?“
|
Posetioci galerijie "Progres“ između ostalog moći će da pogledaju reprodukcije slika "Higija“, "Poljubac“, "Portret Adele Blohman“, a pravu vrednost predstavljaju dve reprodukcije čiji su originali uništeni u požaru. |
"Iz mnogih razloga“, objašnjava Macka-Dojer. "Te slike su vrlo osetljive za transport, vrlo skupe za osiguranje, ne bi se mogle pokazati u nekoj galeriji već u veoma dobro osiguranom muzeju, što ne bi bilo izvodljivo ni za grad Beč ni za grad Beograd.“
Osim toga, dodaje ona, ulaz na ovu izložbu u svim gradovima biće slobodan, pa je to jedinstvena prilika da mnogi upoznaju Klimtovo stvaralaštvo na jednom mestu, u celini.
"Prema statistikama, čak dve trećine mladih nije u mogućnosti da putuje, uglavnom zbog ekonomskih razloga. U sličnoj poziciji je i većina ostalih, jer ekonomska kriza najviše pogađa ’obične smrtnike’. A da bi video u originalu samo deo ovih slika, svaki posetilac morao bi da obiđe nekoliko gradova širom sveta. Ovako će svi moći da upoznaju Klimta i proslave njegov 150. rođendan“, smatra Macka-Dojer.
Kada je u pitanju Klimtova pozicija u istoriji umetnosti, ovaj umetnik nakon mnogo osporavanja umetničkih krugova, konačno je dobio zasluženo mesto.
"Činjenica je da se on bavio dizajnom, zbog čega je u umetničkom svetu bio osporavan i dugo vremena su ga označavali kao dizajnera, a ne umetnika. Ali vreme je sve to ispravilo i sada mislim da nema mnogo onih koji neće prepoznati njegov izvanredni ’Poljubac’, bilo da ga znaju sa izložbe, sa poklopca kutije za kafu ili bombonjere. Uostalom, portret njegove muze i prijateljice Adel smatra se jednim od najlepših portreta žene ikada“, tvrdi Macka-Dojer zaključujići da njegovu ulogu na umetničkoj sceni dodatno potvrđuje i uticaj koji je imao na niz drugih umetnika.
