"Srpska bruka Narodni muzej"

Ministar je sluga i ja sam tu da služim, koliko god mogu, koliko snage imam. Borim se za očuvanje i razvoj kulturne baštine, i uopšte kulture kod nas, kaže Bratislav Petković, ministar kulture i informisanja u razgovoru za "Vesti".

Bratislav Petković, ministar kulture i informisanja

 

Čovek koji može da se pohvali enciklopedijskim znanjem srpske književnosti i dramaturgije planira da s malo novca uradi mnogo toga - da početkom naredne godine otvori tri muzeja.

Za ministre kulture obično kažu da jedu gorke kolače. S obzirom na vaše porodično iskustvo, kakve nam vi spremate?
- Prvo ćemo pokušati da taj mali kolač ravnopravno podelimo. Mi smo država koja u regionu najmanje izdvaja za kulturu, a nepravedni smo prema kulturnom blagu, iako smo na Balkanu velesila u kulturi i imamo šta da pokažemo. Naša kultura je odavno u Evropskoj uniji. U Mađarskoj, Rumuniji i drugim zemljama imamo sjajne spomenike kulture, od kojih su neki i pod zaštitom Uneska. Zato je prvi zadatak Ministarstva čuvanje kulturne baštine.

Šta se dešava s Narodnim muzejom koji više od deceniju ne radi? Ili s Muzejom Nikole Tesle?
- Sa Muzejom Nikole Tesle je sve u redu, ali je problem što je privremeno rešenje ispalo trajno i što je taj prostor nedostojan za jednog čoveka takve veličine. Bruka je što Narodni muzej skoro 10 godina ne radi, i što je onaj ko je tada imao šest godina danas punoletan i nikada nije kročio u taj muzej. Na poslednjem konkursu prihvaćeno je rešenje arhitekte Vladimira Lojanice, međutim, potrebno je da se sve zbirke izmeštaju, a to bi značilo da Narodni muzej neće raditi najmanje još pet do deset godina.

Napali su me jer sam predložio da se muzej izmesti u zgradu Glavne pošte, ali i dalje mislim da to nije tako loše rešenje. Inače, tu je ideju prvi izneo Stanko Crnobrnja, koji je predložio i da se Muzej Nikole Tesle prebaci u Narodni muzej. Recimo, za vreme Noći muzeja krevet i stolica Nikole Tesle su doneti iz hotela Njujorker iz SAD i to je moglo da stoji kratko vreme u muzeju jer nema mesta.

Mnogi stručnjaci žale što nije prihvaćena ideja da se izmesti Narodni muzej jer se u čaršiji govorka da je neprocenjivo bogatstvo smešteno u kartonske kutije, da su mnogi eksponati ukradeni i pronalaženi po evropskim ilegalnim aukcijama. Da li su do vas doprle takve glasine?
- Deo eksponata se nalazi u trezorima Narodnog muzeja, deo materijala je u trezoru Narodne banke Srbije i svi su odgovarajuće upakovani.

U Srbiji su mnogi muzeji i biblioteke u jadnom stanju, rimske iskopine i srednjovekovne tvrđave prepuštene su zubu vremena, arheološka nalazišta od sedamdesetih su u istom stanju...
- Postoje i pozitivni primeri kao Feliks Romulijana ili Medijana gde je država uložila dosta sredstava i gde je stanje lokaliteta umnogome poboljšano.

Ni Muzej savremene umetnosti ne radi.
- Nažalost, ne radi, ali pokušaćemo da nađemo rešenje jer u 20. veku naši umetnici su rame uz rame s najvećim evropskim stvarocima i potreban im prostor gde će izlagati svoja dela.

Ali, postoje ljudi koji primaju platu za taj posao, a mladi umetnici nemaju gde da izlažu?
- Jeste, to je tako.

Šta je rešenje?
- Naći ćemo rešenje. Ali, sada ne mogu da kažem. Trudićemo se iz petnih žila da se taj muzej otvori na proleće. Otvorićemo Muzej Jugoslovenske kinoteke, koji se nalazi u fantastičnoj zgradi iz 19. veka, i napravićemo u njemu zasedanje Vlade Srbije i doći će i predsednik Republike. Otvorićemo Muzej Vuka Karadžića i Dositeja Obradovića, a za otvaranje je spreman i Muzej Srpske pravoslavne crkve, koji ima fantastično sačuvane predmete iz 14. i 15. veka.

Jedna od vaših prvih izjava bila je da kultura mora da se vrati patriotskom. Šta to znači?
- Prozivali su me zbog termina "patriotska umetnost". To je izvučeno iz konteksta. Umetnost može da bude samo dobra ili loša, a dobrom umetnošću se pozicioniramo u svetu.

Znate li onda koliko u Srbiji ima kulturno-umetničkih društava i u kakvim uslovima oni rade?
- Moramo da obnovimo domove kulture gde god možemo. Odvojiće se novac od nekih drugih stvari da bi domovi kulture mogli da prime kvalitetne umetnike.

U Srbiji ima oko 650 KUD-ova i folklornih sekcija, i o njima Ministarstvo kulture ne brine.
- Tačno je. Niko ne brine. Ali, zalagaću se za demetropolizaciju kulture, a pomagaćemo i amaterskim pozorištima. To će biti posebna stavka. U moje vreme mogli smo besplatno da pohađamo razne sekcije besplatno, a danas je sve to zamrlo, bar kad je reč o pomoći države.

Šta je sa dijasporom koja takođe gaji i kulturu i tradiciju, da li će i njima pomoći Ministarstvo kulture?
- Kako da ne! Samo treba da se obrate za pomoć. U Budimpešti je nedavno bio Mesec srpske kulture i upoznao sam ljude koji su zaista sjajni i rade na očuvanju kulture. Oni su do sada dobijali toliko mala sredstva, da je pravo čudo kako su opstali. Već smo postigli dogovor i slaćemo im predstave.

Prijatelji s Kosova zamolili su da vas pitam kako ćete njima pomoći da očuvaju kulturnu baštinu i zbog čega Narodno pozorište ne gostuje kod njih.
- Kad je reč o Kosovu, prva stvar će biti da vratimo ustanove tamo. Ko je direktor muzeja iz Prištine, mora da sedi u Leposaviću, a direktor prištinskog pozorišta u Mitrovici, a ne u Beogradu. I slaćemo im dobre predstave. To će biti jedan od naših glavnih zadataka.

Šta biste ocenili kao vaš najveći uspeh u ovih skoro 100 dana vlade?
- To će javnost najbolje oceniti, a mi ćemo se truditi da damo maksimum. A to je moguće. Muzej automobila sam napravio s minimalnim sredstvima i uz volonterski rad mojih prijatelja. Ako postoji volja, može mnogo toga.