Petković: Mediji važni kao Kosovo

Srbija ima bogato kulturno nasleđe, i u tom smislu smo velesila. Ali dolaskom na mesto ministra kulture, zatekao sam mnogo zapuštenih kulturnih ustanova, od kojih su neke bukvalno u jezivom stanju. Njihova sanacija je za naše ministarstvo prioritet, kaže u intervjuu za Večernje novosti ministar kulture i informisanja Bratislav Petković.

Sanacija kulturnih ustanova prioritet: Bratislav Petković, ministar kulture i informisanja

 

"Pravi primer kako se to dobro radi jeste Jugoslovenska kinoteka. Oni su prvo štitili filmsku baštinu, koja je jedna od najbogatijih u svetu, i napravili depoe za čuvanje osetljivih filmova. Direktor francuske kinoteke, najbolje na svetu, izjavio je da su ovde uslovi bolji nego u Francuskoj. Suprotan primer je Narodna biblioteka. Tu je uređivana čitaonica, menjane su stolice, zavese, prozori, a depo i arheografska zbirka, u kojoj su dobra neprocenjive vrednosti, poput Miroslavljevog jevanđelja, nemaju čak ni protivpožarnu zaštitu! To je ostalo iza Sretena Ugričića.

Šta će biti vaši prioriteti kako se ne bi dogodilo da jednog dana slušate ove iste prigovore?

"Svi prioriteti biće nabrojani u Nacionalnoj strategiji kulturnog razvoja 2013-2023. Prioritet će biti zaštita kulturnog nasleđa, muzejskih fondova, spomenika kulture, ali i razvoj savremenog stvaralaštva. Planiramo da do kraja godine sa SPC otvorimo Muzej Srpske pravoslavne crkve, na najvišem svetskom nivou. Akcenat će biti na Narodnom i Muzeju savremene umetnosti. Do kraja godine biće otvoren i Muzej Vuka i Dositeja".

Ljudi iz sveta kulture često prigovaraju da je u toj oblasti sve podređeno političkim klanovima, od kojih mnogi ne mogu da se probiju?

"Mislim da je politika umetnika isključivo - umetnost. Prozivali su me zbog termina ”patriotska umetnost”. To je izvađeno iz konteksta. Umetnost može da bude samo dobra ili loša. Kao što je Jagoš Marković napravio lošu predstavu ”Sumnjivo lice” sa odličnim glumcima, tako je jedan student kog sam nedavno gledao napravio sjajno čitanje Nušićevog ”Pokojnika”, koje bi, da Srbija ima pravu kritiku, doživelo ovacije. Postoji Nacionalni savet za kulturu, koji do sada nije mnogo slušan. Sada će imati češće sastanke, biće konsultovani stručni ljudi kada je u pitanju finansiranje projekata. Ne sme više da se desi da zbog partijske pripadnosti bude eliminisan takav reditelj kao što je Ljubiša Ristić".

Garantujete da ljudi bliski vašoj partiji neće imati prioritet?

"Naravno da neće. Svi će učestvovati u konkursima pod jednakim uslovima, jer sve suprotno tome ide na štetu kvaliteta. Ne treba nama partijska kultura, već brendovi koji će Srbiju predstaviti pred svetom. Razmislićemo i o poreskim olakšicama za one koji ulažu u umetnost. Što se tiče trošenja novca, bilo je dosta nepravdi. Ministarstvo je, recimo, finansiralo ”Egzit”, kao privatnu manifestaciju. Deo tih para možemo da uložimo u kulturne centre. Radićemo na demetropolizaciji".

Šta to znači?

"Razvijaćemo mreže kulturnih centara širom Srbije. U Despotovcu se, recimo, već pravi scena koje se ne bi postidelo nijedno beogradsko pozorište. Treba finansirati takve projekte. To ne znači da smo protiv ”Egzita”, ali on sada može da egzistira sam. Važno je da kulturno oživimo provinciju, jer nema privrednog prosperiteta bez kulturne renesanse. U Dubici je gostovalo moje pozorište - Đuza Stojiljković, Ceca Bojković, Tihomir Stanić. Posle toga, tamo je osnovano amatersko pozorište. To je demetropolizacija".

Stara vlada je usvojila Strategiju razvoja medija za celu deceniju unapred. Hoće li se ta strategija menjati?

"Neće se menjati, samo će se razrađivati. Radne verzije pripremljenih medijskih zakona biće još jednom razmotrene pre nego što uđu u javnu raspravu".

Predviđeno je da se država povuče iz medija za godinu i po. Prihvatate li taj zadatak i kako ćete ga sprovesti?

"Cilj je da paket medijskih zakona donesemo do marta 2013. Oni će omogućiti slobodu i nezavisnost medija po evropskim standardima, kao i transparentnost vlasništva. Ovo pitanje je za EU važno koliko i pitanje Kosova".

Kako će država napustiti medije ako nema kupaca?

"Pojaviće se. Nije isključeno da oni budu iz inostranstva. Ali nije isključeno ni da država negde ostane u jednom delu vlasništva. Poenta je da ne dođe do koncentracije vlasništva, pa da isti ljudi drže više od pola medijske scene. Trebalo bi naći i nov način finansiranja Javnog servisa. Hrvatska je ovo dobro rešila. I kod njih postoji pretplata, a ako je ne platite, ne možete da registrujete kola. Procenat naplate je 98 odsto".

Stanje u oblasti medija je, po mnogim procenama, haotično - od tržišta, vlasništva i niskih cena, do pada profesionalnih principa. Osim pominjanih zakona, mogu li se očekivati neke nove mere i kada?

"Da bismo dobili datum početka pregovora sa EU, moramo da završimo tih pet medijskih zakona, čije radne verzije već postoje, ali tekstove je potrebno pravno i tehnički ujednačiti. Nisu tačne optužbe da se ti zakoni pripremaju u kabinetu predsednika republike. Sva novinarska udruženja će se uključiti u javnu raspravu. Posle toga, predlozi idu na Vladu. Očekujem to do Nove godine. Nećemo prekoračiti rokove".