Naša je sudbina da nas i kamen deli

Proslavljeni srpski pesnik i akademik Matija Bećković bio je specijalni gost na otvaranju bioskopa i Gradske većnice u novostvorenom Andrićgradu u Višegradu. Poznat po tome što ne daje intervjue, akademik Bećković je ipak prekršio to pravilo i za "Vesti" podelio svoje impresije o poduhvatu Emira Kusturice, ali i napadima na ovog režisera.

Matija Bećković, akademik

- Ko tebe drvljem, ti njega Drvengradom. Ko tebe kamenom, ti njega Andrićgradom - u svom stilu je prokomentarisao optužbe da je Kusturica u ovu građevinu utkao i kamen sa nekih od bitnih spomenika kulture u Trebinju.

Stali ste u odbranu Kusturice. Zašto?
- Ovo kamenje iz naših planina koje je bilo dokono i besposleno, tek u Andrićgradu se proslavilo. Tek je tu trijumfovalo. Ali, bilo je onih koji su mislili da je tom kamenju bolje u divljini i da je mnogo bolje ne služi ničemu. Međutim, trebalo bi znati da se pri pravljenju spomenika Neznanom junaku na Avali, od 1934. do 1938. godine insistiralo na tome da se u njega uzida kamen sa svih naših planina. To je bila velika slava i žrtva kamena za taj spomenik.

Jel to naša sudbina da se Srbi svađaju čak i oko kamena?
- Očigledno je tako. Ali, nadam se da kad vide u šta se to kamenje pretvorilo i dokle se vinulo, da će se malo predomisliti.

Jeste li iznenađeni šta je sve u Andrićgradu urađeno za godinu i po dana?
- Nije moglo pre jer je trebalo hiljade godina da nastane ovakav grad. Bilo je potrebno hiljade godina pismenosti, hiljade godina kulture, kao što je trebalo da prođu vekovi pa da se rodi Ivo Andrić. Ali, njegov grad iz romana na Drini ćuprija je napokon dočekao da bude grad. On je sanjan kroz pokolenja. Jer, ono što vidimo iza njega, to se do sada zvao Višegrad, ali to grad nije bio. Kusturici je uspelo da pretoči u delo sve ono što je Andrić opisao, pa je otuda Andrićgrad jedno remek delo u kome je se transponovala cela istorija, cela prošlost. Ne verujem da u svetu ima sličnog podviga, odnosno da je neko napravio jedan grad iz početka i to tako što taj grad sada izgleda kao da je oduvek tu postojao.

Jeste li verovali da će Kusturica uspeti?
- On je sa Drvengradom na Mokroj gori već pokazao da nešto tako može na drvetu. A, onaj ko to može na drvetu može i na kamenu.

Koliko ovakav poduhvat uopšte znači za spajanje Srbije i Republike Srpske?
- Za pismo, kulturu, jezik i umetnost granice ne postoje. Ti putevi su sa internetom još tešnji. Ali, Emir Kusturica je uspeo da prepeva na jezik kamena ono što je Andrić opisao u svojim knjigama. Zapravo, u Andrićgrad je uzidana cela "Na Drini ćuprija".