Zašto je Beograd voleo jednog pisca
Recimo da sam običan čovek, mada to nije sasvim tačno: nema običnih ljudi, opisao je sebe jednom prilikom umetnik Momčilo Momo Kapor. Napustio nas je pre dve i po godine. Mnogi će ga pamtiti po njegovim romanima, pričama, kolumnama, slikama, crtežima, filmovima.
Brojni Beograđani sećaće se susreta sa njim na Adi, gde je rado šetao, ili na Savi gde se vozikao svojim brodićem, ili druženja u nekoj od kafana, u kojima je uživao. Bio je veliki boem, džentlmen, šarmer, čovek velikog talenta i neverovatnog duha. Zadužbina "Momčilo Momo Kapor", čiji je osnivač i direktor Ljiljana Kapor, umetnikova supruga, organizovala je i ove godine manifestaciju Momin krug.
Festival je lane prvi put održan kod skulpture Dafne, kada se okupio veliki broj posetilaca i Kaporovih poštovalaca, učinivši Adu Ciganliju još jednim kulturnim centrom glavnog grada. Ovogodišnji festival je trajao dva dana, 7. i 8. septembra, a proširen je i na novu lokaciju, pa je tako u subotu program održan u Muzeju jugoslovenske kinoteke.
Dvodnevni program je bio sinteza segmenata umetnosti kojima se bavio Momo Kapor.
Pesma iz žablje perspektive
Prvog dana manifestacije u popodnevnim satima, po sunčanom danu, kod skulpture Dafne organizovana je likovna kolonija za decu. Mališani su na štafelajima radili akrilike, iscrtavali školice na betonu, a glumica Maja Ladolež im je čitala Mominu bajku "Sanja". Potom je Narodno pozorište iz Užica izvelo duodramu "Kraj vikenda" po Kaporovom tekstu, koja se igra već 19 godina. Među gledaocima predstave izvedene pod vedrim nebom bili su i fudbalski as Dušan Dule Savić, nekadašnja spikerka TV Beograd Ljiljana Marković, kao i glumica Rada Đuričin, koja se prisetila svog prvog susreta sa Kaporom:
- Iskrena da budem, ja se toga ne sećam, ali morala sam da poverujem u Mominu priču, pošto je naš prvi susret opisao u jednoj svojoj priči. Bili smo studenti, on likovne akademije, ja pozorišne umetnosti. Navratio je jednom do mog fakulteta i, kako je tvrdio, odmah me zapazio. Doduše iz pomalo čudne perspektive - žablje! Moma je zapisao da je tog dana popio veće količine ruma, koje su mu pomutile misli, pa su ga baš u trenutku dok sam recitovala pesmu, izneli iz sale. E, tako sam mu zapala za oka iz čudnog ugla. Decenijama smo drugovali. Bio je beskrajno duhovit, znao je da se našali, pre svega, na svoj račun. Sigurna sam ukoliko nas odnekud posmatra danas, da mu je drago što smo se okupili u Mominom krugu.
Pažnju posetilaca privukao je i zanimljiv muzički program. Pored "Projekta Arhai" koji je izveo tradicionalne srpske pesme u tri glasa, posle svečanog otvaranja festivala na terasi kluba Izi, koncert je održao Momin prijatelj Arsen Dedić u pratnji sina Matije. Legendarni šansonjer je uz duhovite opaske, rekao da je prvi put u Beogradu zapevao pre pola veka, te da rado uvek ovde nastupa. Premijerno je prikazan i dokumentarni film u produkciji Zadužbine "Momo ankat", autora Đorđa Markovića. Osnovu za ovaj film predstavlja televizijski materijal nastao za potrebe emisija "SFRJ za početnike", ujedno poslednji video-zapis Mome Kapora.
Za Mirjanu Bobić-Mojsilović Momo je bio jedan autentični gospodin i divan čovek, uz
činjenicu i da je bio veliki pisac:
- Kao učenica prvog razreda gimnazije na nekom takmičenju pobedila sam govoreći deo iz "Foliranata", knjige koju sam obožavala. Tim povodom pozvana sam u Studio B i zanemela. Ispred mene je bio on! Imala sam čast da se rukujem sa Momom. Posle Desanke Maksimović, koju sam upoznala u osnovnoj školi, ovo je bio prvi pravi, veliki, poznati i priznati pisac koga sam dotakla. Naše prijateljstvo je trajalo godinama.
Omažu čuvenom piscu i slikaru na Adi prisustvovao je i nekadašnji srpski premijer Radoman Božović.
- Momu sam poznavao i viđao, jer je bio rođak moje supruge. Dopadao mi se i kao pisac, i kao novinar, i kao slikar. Talentovan, zanimljiv, jedinstven. Mnogi su čuli da je dobro kuvao, ali ja mislim da je još bolje znao da goste nagovara da priđu stolu i počnu da se služe, pričajući o čaroliji kuvanja, ukusima i mirisima koji nam sleduju - rekao je bivši političar.
Lak za održavanje
Ljiljana Kapor je sa Momom delila više od četvrt veka. Kaže da njena sećanja na život sa Momom ne pripadaju samo prošlosti. To su njena sadašnjosti i budućnost.
Prošle godine je izašla knjiga sa sećanjima 55 Mominih prijatelja, koju je Ljiljana priredila. Uskoro će se pojaviti proširena verzija sa još desetak sagovornika.
- Moma je objavio svoju "101 priču", a moja je želja da u knjizi "Legenda Kapor" bude 101 osoba koje će izneti svoje priče o njemu - kaže Ljiljana i tvrdi da je njen muž u svojoj lakoći življenja bio lak za održavanje.
- Nastavljam život kao da ga i dalje živim sa Momom. On je bio i ostao centar mog sveta! Ništa mi nije teško. To je uostalom moja moralna obaveza, jer nosim fantastično prezime Kapor!
Treba da sačuvam njegov rad, da nastavim i završim nešto što možda on nije stigao. On je stalno tu negde, pored mene.
Mnogo puta Kaporovi su pričali u medijima kako su se upoznali u beogradskoj Knez Mihailovoj ulici, ali detalja o njihovom venčanju nema. Kako smo načeli ovu temu, lice bivše stjuardese i manekenke se ozarilo.
- Bilo je to jedno nesvakidašnje venčanje. Ne zato što smo to uradili bez pompe, da niko ne zna i u opštini Savski venac se pojavili samo nas četvoro, mladenci i kumovi, nego zato što smo izgovorili DA pošto nam je pročitan Momin tekst. Matičarka se potrudila i našla odlomak iz njegove knjige "Beleška jedne Ane" u kojem je pisao o braku. Njega nam je pročitala umesto onog uobičajenog teksta na venčanjima.
- Bili smo iznenađeni, zatečeni, smejali smo se svi. Bilo je čarobno! Mislim da se niko tako nije venčao. Mi smo se pre toga dugo zabavljali, već smo i živeli zajedno i brak je jednostavno trebalo da nam se desi, bez obzira što Moma nije mnogo polagao na formalnosti, ali je bio tradicionalista. Iskrena da budem, više se ne sećam ko je koga zaprosio. Ali, tu nije kraj. Mi smo se još jednom venčali. I to opet na poseban način.
Bilo je to na Momin 70. rođendan. Nedelja, 8. aprila 2007, manastir Dobrun, i još Uskrs! Pošto se u vreme Uskršnjih praznika ne obavljaju venčanja, trebalo nam je posebno odobrenje, koje smo dobili od vladike Nikolaja dabrobosanskog. Rekao je samo: "Momo Kapor - može!" Tako smo se venčali i pred Bogom. Moram da priznam, baš sam želela da se udam za Momu! - iskrena je Ljiljana.
Ima li neki šaptač
Za slikara i pisca nije bilo lako kada je shvatio da ima probleme sa vidom. Njegova supruga seća se da je završio pisanje knjige "Zelena čoja Montenegra" 1990, kada se požalio da slabije vidi na jedno oko:
- Primetio je da se nešto dešava, slova su mu nekako bežala. Ustanovljeno je da je došlo do degeneracije žute mrlje. Kako lekari rekoše, njegovo očno dno je bilo starije od godina života, pucali su kapilari. Nije bilo leka, nije bila moguća operacija, jer su se plašili ukoliko nešto laserom probaju da će početi pucanja na drugom mestu.
Nažalost, rečeno je i da će najverovatnije biti isti slučaj i sa drugim okom. Ali, nije se znalo kada, ni zašto do toga dolazi. Kao da je imao infarkt očiju.
Degeneracija žute mrlje pojavila se posle nekoliko godina i na drugom oku. Ipak, znali smo da kada je došlo do određenog stadijuma, kao da se sve to zacemetiralo i nije išlo dalje. Momo je video kao u talasima, falili su mu neki delovi, drugi nisu bili oštri.
Ipak, nekako je slikao, hodao ulicom, mada se često ne bi javljao ljudima koje zna jer ih nije prepoznavao. Išli smo na kontrole, a on je i tada bio duhovit. Na jednom pregledu u Lozani, kad je trebalo da kaže šta vidi na onoj tabli sa znacima, slovima i brojkama, zamolio me je da prevedem medicinskoj sestri da mu šapuće šta je tamo osvetljeno. Nasmejali su se svi prisutni.
Zbog degeneracije žute mrlje Moma više nije mogao sam da čita i piše. Svakog dana Ljiljana mu je čitala novine i knjige, a imao je i pomoć prijatelja. Poznatom knjižaru Ivici Dolencu je diktirao svoje priče i romane. Kapor je imao neverovatno pamćenje. Šta god da je radio, suprugu je pitao za mišljenje.
Doktorka, kad je buđenje?Pred smrt je Kapor u jednom intervjuu opisao svoj doživljaj rastanka sa životom:
|
