Zloupotreba borbe za ljudska prava

Najnovija knjiga profesora londonskog univerziteta Kostasa Duzinasa: "Ljudska prava i imperija" jedno je od najboljih teorijskih dela u poslednjoj deceniji iz ove oblasti koja nas podstiče da mislimo protiv struje, ocenjeno je na promociji u Klubu - knjižari "Galerija" Službenog glasnika Srbije. Duzinas je juče prisustvovao predstavljanju knjige, koju su zajednički objavili "Službeni glasnik" i izdavačka kuća "Albatros plus".

Jedan od najboljih savremenih poznavalaca filozofije prava istakao je da mu je ova promocija lično najvažnija zato što je na srpskom jeziku i na Balkanu, odnosno delu sveta koji je danas "podsvest Evrope" i sa koga je Evropa suštinski potekla.

Prevodilac Slobodan Divjak, koji je i pisac predgovora, smatra da je Duzinas svojom knjigom postavio "novi temelj za preispitivanje značenja i konsekvenci pravde u globalizovanom svetu."   Baveći se analizom dosadašnjih vojnih intervencija, Duzinas je izneo dosad najuverljiviju argumentaciju da su one bile ne samo nelegalne, već i nelegitimne.   Duzinas je pokazao da "kada državni razlog ili stav imperije progovore, pravo zaćuti" i da su rat na Kosovu i Iraku kulminacija Bušovog i Blerovog upornog podrivanja međunarodnog prava.   S toga je Duzinas u pravu kada je zaključio: ako "siva eminencija" međunarodnog prava veruje da je rat na Kosovu bio nezakonit, ali moralan, pravedan ili jednostavno legitiman, onda samo postojanje i status prava postaju veoma problematični, rekao je Divjak.

U prologu svoje knjige, s podnaslovom: "Politička filozofija i kosmopolitizam", Duzinas je naveo da je njen cilj da odgovori na ključna pitanja: da li postoji povezanost između ljudskih prava i ratova novijeg datuma vođenih u njihovo ime i da li su ljudska prava prepreka dominaciji i tlačenju ili sredstvo za zataškavanje nastajuće imperije.

Duzinas u knjizi razmatra normativne izvore Novog svetskog poretka, odnosno nastanka imperije i pokazuje kako se ljudska prava instrumentalizuju u njenom uspostavljanju, naveo je profesor Mile Savić. Mnogi aspekti ovih razmatranja, kako je kazao, "izuzetno su značajni i za Srbiju, jer "autor pokazuje jasno da je ratno dejstvo protiv Srbije 1999. vođeno u ime ideologije, a ne ljudskih prava."

Duzinas ne smatra da je srpska politika u svemu bila ispravna, ali pokazuje da način na koji se jedina supersila, i krug zemalja oko nje, odnosio prema Srbiji, odnosno bivšoj Jugoslaviji, Iraku ili Avganistanu, ne odgovara izvornoj ideji ljudskih prava, niti pojmu humanitarnog. Autor knjige razmatra i pitanje na koji način intelektualci mogu da se odupru najezdi ratova, nasilja, religioznog terorizma, torture - središnjim obeležjima početka 21. veka.

On pokazuje da intelektualci apologete Novog svetskog poretka koriste ideologiju kosmopolitizma, humanizma i ljudskih prava da bi kanonizovali postojeći poredak i utvrdili nepravedne postojeće odnose moći, tako što sprovode moralizaciju politike, objasnio je Savić. Pritom se snaga i moć imperije, odnosno SAD-a, kao njene personifikacije, u ime nekog višeg morala, koriste za intervenicije širom sveta u rešavanju problema i sukoba.

Nasuprot njima, filozofija intelektualaca koji se kritički odnose prema Novom svetskom poretku, prema Duzinasu, svodi se na politiku otpora koja se zasniva na vrednostima istine i pravde.

Knjiga "Ljudska prava i imperija" pokazuje i kako treba isčitavati našu javnu scenu, jer na izvanredan način otkriva kako se ideolozi ljudskih prava u Srbiji u stvari pojavljuju, ne kao kritički intelektualci, već kao apologeti širenja imperije, zaključio je profesor Savić.