"Starke" sa šarom pirotskog ćilima

Na naslovnoj strani publikacije "Narodna kultura u kulturnoj politici Srbije" (Balkankult) objavljena je popularna "ol star" patika sa motivom šare pirotskog ćilima. Ista šara našla je mesto i na servisu za ručavanje, kompjuteru, nameštaju, telefonu, nakitu... Reč je o radovima Danila Mančića, mladog industrijskog dizajnera iz Pirota.

Patika sa motivom šare pirotskog ćilima, koja je našla mesto i na servisu za ručavanje, kompjuteru, nameštaju, telefonu, nakitu... radovima Danila Mančića

 

- Šta bi ozbiljan država mogla da uradi sa idejama ovakvog čoveka može se samo zamisliti. U publikaciji smo napravili dobar model koji može lako da se primeni u reformisanju kulturne politike, kaže Miša Đurković (Institut za Evropske studije), koji je sa Dimitrijem Vujadinovićem (Balkankult fondacija) i prof. dr Aleksandrom Petrovićem autor ove knjige.

"Narodna kultura u kulturnoj politici Srbije" govori o tome koliko će narodna kultura moći da se očuva, ali i razvija sa čitavom paletom alternativnih kulturnih vrednosti, a da opet industrija zabave ne uzme od nje samo ono što donosi profit, u čemu bitnu ulogu ima kulturna politika.

– Uspeli smo da na stotinak strana pokažemo postojanje ogromnog potencijala koji narodna kultura može da da društvu. Ostaje pitanje ko može i ko želi da sprovede kulturnu politiku. Uprkos tome šta je vladajući, kulturni model, postoje mogućnosti za izgradnju alternativnih, ozbiljnih, dorečenih i razvijenih modela kulturne politike – kaže Miša Đurković.

Uticaj kulturne politike i narodne kulture nije samo naša priča već aktuelan evropski trend.

Dimitrije Vujadinović ističe da u Evropi postoji svest o agresivnosti industrije zabave:

Nemci su narodnu kulturu definisali tako što su tu ubrojili i ekologiju, a istakli su tradicionalni način obrade zemlje. Škotlanđani tu ubrajaju jezik, odnosno imaju niz projekata, kao npr. da savremeni pisci pišu na njihovom nacionalnom jeziku i u skladu sa narodnim usmenim predanjima. Ne postoji jedinstvena definicija ovog pojma. Prioriteti kulturne politike u vezi sa narodnom kulturom zavise od toga šta su pojedina društva ocenila kao najbolji izvor svog kreativnog potencijala. Evropa sve više insistira

na kreativnosti. Industrija zabave ulazi u narodnu kulturu (npr. Irska i "Riverdens") i uzima od nje zabavljački deo. Narodna kultura nosi sistem vrednosti, a mi istraživači tražimo da se on ponovo aktuelizuje, jer je stvaran vekovima. Nije uvek u svim državama kulturna politika prema narodnoj kulturi pozitivna. U nedostatku ideja, nove estetike, mnogi se okreću ka njoj, ali ne da bi je ponovo promovisali već da bi je iskoristili za profit.

Ovom prilikom autori su naglasili da se pokazalo da mnoge institucije koje treba da se bave ovom temom postaju suvuše zatvorene, bez kontakta sa stvarnim životom.

– Naše institucije su pomalo prevaziđene, kao u 19 veku. Nema kulture i kulturnog identiteta bez narodne kulture. A ona služi, između ostalog, da bi se države što bolje pozicionirale u globalnim odnosima. Kroz kulturnu diplomatiju. Mi to, nažalost, ne koristimo, a Hrvati to mnogo bolje rade od nas. Knjigu smo radili po narudžbini Ministarstva kulture, a mene je zabrinulo to da nema nikakve povratne sprege, ni razgovora između nas nakon završenog posla, oni su dali novac, a nije se dogodilo da kažu šta nam valja ili ne valja u publikaciji – kaže Dimitrije Vujadinović.

Saradnici u nastanku publikacije bili su i mr Branko Krasojević, mr Vesna Bogunović, Vesna Jokanović, prof. dr Vesna Marjanović, dr Gordana Đerić, Dragan Pantelić, mr Dragana Stojanović, Dragomir Milenković. Mr Ivan Zlatković, dr Jelena Jovanović, mr Kristina Planjanin Simić, mr Nebojša Milikić, mr Olivera Đorđević, mr Saša Pančić i Slobodan Balać. Knjiga je nastala po porudžbini Ministarstva kulture, zahvaljujući finansijama i Instituta za evropske studije i Balkankulta.