Ljiljana Blagojević: Profit jači od umetnosti

Ljiljana Blagojević (56) kojoj je u nedelju uručena nagrada "Žanka Stokić" još sumira utiske sa ove svečanosti. Kada je prijatelji upitaju koliko joj znače priznanja koje je dobila tokom četiri decenije uspešne karijere, ona parafraziora Čerčila koji je jednom rekao - priznanja treba prezirati kada ih dobijete. Ipak, ona ne krije da joj svaka nagrada mnogo znači, ali su joj važniji ljudi s kojima je srađivala.

Ponosna na svoje uloge: Ljiljana Blagojević

 

- Moj najveći uspeh je što trajem ovoliko koliko trajem, što dobijam aplauze. Da se razumemo, nagrade obavezuju da guram dalje i budem još bolja, ali ništa ne može da me obaveže ako ja to sama ne osećam. Stalno govorim da se karijera gradi ne na odigranim, već na odbijenim ulogama, i jedino tako možete da trajete.
 

Koliko ste vi uloga odbili da odigrate?
- Mnogo više sam uloga odbila, nego što sam ih odigrala. Obično mi se ne dopadne scenario ili reditelj, a ponekad i ekipa koja glumi. Honorar mi nikada nije bio prioritet, jer nema para za koje bi odigrala nešto što mi se ne sviđa. A, hvala bogu i nisam imala potrebe za tim, da igram nešto samo zbog novca. Imam teoriju da svaka uloga nađe svog glumca i da će se ono što ti pripada sigurno i desti.
 

Odakle crpite snagu?
- Teško je vreme za umetnost, jer ovo je vreme nekih drugih ljudi, drugih profesija, ovo je vreme profita. Teško je baviti se nečim što je lek za dušu, jer ovde se emocija smatra manom, a ne vrlinom. A, moja glumačka obaveza je da negujem dušu i emocije, jer ono što nas uče na prvoj godini akademije jeste da umetničko delo mora da bude uzbudljivo i da vas uzbudi. To je jedino merilo da li se nalazite pred umetnošću ili ne.
 

Šta vas čini srećnom?
- To što radim posao koji volim, živim sa osobom koju volim. Bog mi je dao da imam i genetski produžetak, moju unuku Mionu. Šta mi više treba.
 

Kakvo je, po vašem mišljenju, danas stanje u srpskoj kinematografiji?
- Teško, jer kultura uvek deli sudbinu društva u kome nastaje. Hvala bogu i u ovim kriznim vremenima imam dosta posla, ali zato je mladima dosta teško, to znam i zbog moje ćerke.
 

Da li danas može da se živi samo od glume?
- Ako radite možete da živite samo od glume. Mnoge moje kolege snimaju reklame, ali ja neću. Snimila sam u životu dve reklame i to za moje prijatelje kojima sam želela da pomognem, a ne za pare. Ipak, reklama nije gluma i nije to za mene. U moje vreme se to nije radilo, već je postalo popularno poslednjih godina. Ali, svako bira svoj put, a demokratija kaže da svako ima pravo da bira svoj put i niko nema pravo da mu se u toj slobodi suprotstavlja.