Slepi pijanista oduševio muzičare Boljšoj teatra
Za Uglješu Brkljača kažu da je "čudo od deteta", virtuoz, muzički genije. A on skromno odgovora da je samo osamnaestogodišnjak koji nadasve voli muziku.
Mada je od rođenja slep, mladi pijanista pohađa redovnu, srednju muzičku školu u Somboru, odličan je đak, dobitnik je čak 29 nagrada na republičkim i međunarodnim takmičenjima muzičkih škola i talenata, a nedavno je imao i svoj prvi internacionalni nastup u Moskvi, kojim je oduševio muzičare Boljšog teatra i moskovsku publiku...
- Nisam imao tremu, jer koncert nije bio takmičarskog karaktera - rekao je Uglješa, iskazujući i zahvalnost srpskom privredniku u Moskvi Nebojši Mijanoviću, koji mu je pomogao da ostvari svoj san o nastupu van granica Srbije.
Uglješa je u rusku prestonicu stigao u pratnji majke Gordane (43). I mami i sinu to je bio prvi let avionom i prvi boravak u inostranstvu, a razgovor sa novinarem "Vesti" za Uglješu bio je prvi intervju koji je dao van granica rodne zemlje... Kasnije su ga opsedali i brojni ruski mediji, a on je u maniru prave zvezde, na tečnom engleskom odgovarao na njihova pitanja.
Život mladog pijaniste se, priča njegova majka, odvija sasvim normalno. Živi, kaže ona, kao i svaki drugi mladić. Razlike postoje, dodaje Uglješa, samo u interesovanjima.
- Ne izlazim u grad i kafiće. Mene više interesuje muzika! Nisam taj tip koji voli izlaske.
Uglješa se nikad nije školovao u specijalnim školama, već je svojom neverovatnom upornošću uspeo da u redovnoj školi, u konkurenciji sa decom koja vide, bude i vukovac. Čak je u dva navrata dobio i diplomu i nagradu kao najbolji učenik škole.
- Od prvog dana su me u školi svi lepo prihvatili i pomagali mi oko svega, a naročito učiteljica - priča Uglješa.
- Moje praćenje nastave na časovima se razlikuje samo po tome što sve zapisujem Brajevim pismom...
Njime Uglješa čita i note, a uz pomoć govornog kompjuterskog programa savladava školsko gradivo i dopisuje se sa vršnjacima... Koristi mobilni telefon, razmenjuje SMS poruke, i provodi dosta vremena za računarom... Čak je i školsku lektiru pronašao na internetu.
- Osim muzike, omiljeni predmeti su mi strani jezici i informatika. U školi učim engleski i italijanski, i baš ta dva jezika najviše volim, a nekako mi i leže.
Za hobije, kaže, nema puno vremena, jer dnevno za svojim pijaninom provede i po šest, sedam sati vežbajući. Voli Rahmanjinova, Betovena, Lista, Mocarta i Šopena...
- Mnogo volim računare, volim da se družim, da slušam muziku... Šetnje me opuštaju, a leti volim i plivanje. Nisam baš ljubitelj sporta, pratim ga tek toliko da budem informisan...
A inače navijam za Šopena - kaže kroz smeh i dodaje:
- Moja soba je moje carstvo! Tu su smešteni moj pijanino, sintisajzer i kompjuter. Napravio sam svoj raspored i njega ne menjam... Nisam išao na kurs orijentacije i kretanja u većem prostoru, ali planiram to sledeće godine kad se preselim u Novi Sad...
Svoj prvi solistički koncert imao je sa nepunih 14 godina, a mašta da ove godine, kad završi srednju muzičku školu, održi još jedan. Potom, naravno, sledi upis na Muzičku akademiju, u Novom Sadu.
Prvi teatar za slepe
U rusku prestonicu mladi pijanista stigao je na poziv srpskog privrednika i arhitekte Nebojše Mijanovića, koji je, uz istaknute ruske umetnike i društvene radnike, jedan od osnivača Kamernog operskog pozorišta "Homer", u kome će, zajedno sa onima koji vide, raditi i slepi...
Teatar je svečano otvoren na Dan slepih, a učesnici su pokazali da im nedostatak vida ne smeta da briljiraju na sceni. Ipak, najveće simpatije publike zadobio je naš Uglješa Brkljač.
Problem knjige
Uglješina majka Gordana kaže da im muku zadaje samo pronalaženje knjiga i nota na Brajevom pismu, koje su uz to i skupe, ali se nekako snalaze.
- Kada je trebalo da krene u školu, predlagali su nam da se Uglješa upiše u školu za slepe i slabovide u Zemunu. Međutim, muž i ja smo mislili da treba da ostane u svojoj porodici, a ne da živi u domu gde bi ga viđali samo vikendom. Nama je to bilo nezamislivo - kaže Gordana. |
