Srpska baština na đubrištu (4): Crepovi lete na prolaznike
Pašin konak, izgrađen 1765, a danas vranjski Narodni muzej, nalazi se u jadnom stanju zbog dotrajalog krova koji prokišnjava. U više navrata, crepovi su padali sa krova, zid ispod krova se obrušio, a jedan spoljni zid samo što se nije srušio. Pašin konak je stalno opasan crvenom trakom kao upozorenje prolaznicima na opasnost.
- Moram da priznam da smo u vrlo nezavidnom položaju. Plašimo se da crepovi ne ubiju nekog prolaznika. Godinama upozoravamo rukovodstvo grada, ali nema para u budžetu - kaže Slađan Ivanović, direktor vranjskog muzeja.
On navodi da su mnogo oštećeni krov zgrade, međuspratna konstrukcija i elektroinstalacija vremešnog zdanja koje pripada balkansko-orijentalnoj arhitekturi.
- Poslednje dve decenije nije bilo bitnih ulaganja u Pašin konak, jedva su obezbedili pare za održavanje. Jedino se pre tri godine izdvojilo 158.000 dinara za sređivanje fasada - ističe Ivanović.
- Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Niša ponudio je da projektno-tehničku dokumentaciju za obnovu Pašinog konaka uradi za 720.000 dinara. Prema prvim računicama, za kompletnu obnovu muzejske zgrade treba da se obezbedi više od 13.000.000 dinara. Za finansijsku pomoć obratićemo se Ministarstvu za kulturu, opštini, ambasadama u Srbiji i donatorima - tvrdi Ivanović.
U zgradi živeo i vladika
Pašin konak izgradio je Rauf beg Džinoli 1765. godine. Zgrada se sastoji od selamluka, u kojem su bile pašine i prostorije ostalih muškaraca, kao i haremluka, gde su boravile pašine žene.
U zgradi selamluka nalazi se Narodni muzej, a u haremluku poslovni klub "Simpa". Posle Berlinskog kongresa, ćerka Husein-paše prodala je konak episkopu Pajsiju, koji je zgradu koristio kao Vladičanski dom.
Vladika Pajsije je zgradu poklonio Vranju. U Pašinom konaku 1881. godine otvorena je prva vranjska gimnazija, koju je pohađao i književnik Bora Stanković.
Od 1881. do 1932. u ovim konacima je bila smeštena najpre gimnazija, zatim opština, a od 1959. Narodni muzej. Prvi konzervatorsko-restauratorski radovi izvedeni su 1955. godine. |
Trenutno na spratu muzeja zbog opasnosti od rušenja može da boravi istovremeno najviše desetak ljudi. Deo krovne konstrukcije je već urušen.
- Predstavnici američke ambasade zanimali su se za obnovu muzeja, a konkurisali smo i kod programa Progres za finansiranje projektne dokumentacije, odnosno za 587.000 dinara. Šta će dalje biti ne znamo, ali nadamo se da će razum pobediti - nada se Ivanović.
Sutra: Heroji u korovu |
