Kolo u Ruskoj akademiji nauka

U Rusiji je konačno zaživelo prvo srpsko kulturno-umetničko društvo "Tamo daleko". … Sve je počelo pre godinu dana kada su se okupila trojica entuzijasta, dvojica srpskih biznismena iz sveta građevinarstva, Petronije Jevtović i Đorđe Timotijević i koreograf Radoslav Beguš. Njihova ideja bila je da sklone srpsku decu sa ulica i iz zadimljenih moskovskih kafića i klubova i obezbede im mesto gde će da se druže i uče o kulturi i tradiciji svog naroda.

TAMO DALEKO: Počeli sa pet igrača

 

Počelo je sa pet igrača, a danas ansambl ima 45 članova i upravo je održao rođendanski koncert u dvorani Ruske akademije nauka u Moskvi.

- Do pre godinu dana niko od naših igrača nije znao da igra ni obično kolo, a sada će oni na velikoj sceni, u pravim nošnjama, igrati splet igara iz Šumadije - kaže Raša Beguš, direktor i koreograf KUD Tamo daleko.

On se u beli svet iz rodnog Kragujevca otisnuo još početkom devedesetih. Živeo je u Nemačkoj i Australiji, gde je takođe radio kao koreograf da bi pre tri godine stigao u Moskvu.

- Došao sam u prestonicu Rusije sa punim torbama, misleći da je to Rusija iz onog komunističkog doba, a u Moskvi ulice sa 12 traka, metro koji fascinira, na stotine muzeja, pozorišta, galerija i na desetine najmodernijih tržnih centara.

Kada sam u našoj ambasadi tražio da mi daju adresu nekog srpskog udruženja ili kulturnog centra, na svoje iznenađenje i zaprepašćenje, dobio sam informaciju da toga nema u Moskvi. Postoji samo nekoliko srpskih restorana.

Uspeo sam sa ambasadorkom Jelicom Kurjak da pokrenem folkorni ansambl, a kasnije su usledile muke sa pronalaženjem sale za treninge i zavrzlame oko dokumentacije...

Mnoge srpske firme koje posluju u Ruskoj Federaciji pritekle su u pomoć prilikom kupovine narodnih nošnji. Danas KUD Tamo daleko ima 87 originalnih kostima, a nekolicina se još izrađuje...

Koreograf Raša Beguš

Ansambl Tamo daleko čine uglavnom deca, nekad i iz mešovitih brakova, uglavnom srednjoškolci i studenti, ali ima i stranaca, što u Nemačkoj i drugim evropskim zemljama, kao i Australiji nije baš uobičajeno...

- Ovde je jako izražena ljubav ruskog naroda prema srpskom: imate Ruse koji pričaju srpski jezik, imate Ruse koji vole našu muziku i slušaju, recimo, Gorana Bregovića, i imate one koji vole naše filmove i režisere, pre svih Emira Kusturicu...

Pa, tako u našem ansamblu imamo Ruskinju Nataliju koja je profesor engleskog jezika, Oličku koja je sama naučila srpski jezik, bivšu balerinu Moldavku, ruskog advokata Ivana, koji perfektno govori srpski jezik. Imamo igrače koji su poreklom iz BiH, sa Kosova i naravno iz Srbije.

Jedna majka čak igra folklor zajedno sa sinom i ćerkom - nabraja Beguš i dodaje da su omiljena koreografija njegovih igrača igre iz Bosilegrada, ali i iz Šumadije.

Jedino okupljanje Srba u Moskvi je na inicijativu srpskih studenata, koji jednom mesečno prave srpske žurke. Okupljaju se u nekom kafiću ili restoranu i tu prave druženja, na koja dolaze Rusi koji vole srpski narod.

- Nažalost, u Rusiji nemamo "Vesti", tako da je ovde jedini vid informacije od usta do usta... Glavni cilj nam je i osnivanje Srpskog kulturnog centra u Moskvi. Nadamo će da će naša vlada i naši biznismeni ovde u Moskvi pomoći da se to realizuje. Meni je neshvatljivo da u ovoj pravoslavnoj Moskvi, gde ruski narod voli Srbiju i Srbe, ne postoji Srpski kulturni centar - objašnjava Beguš.

U klubu se sklapaju nova poznanstva i prijateljstva, a rađaju se i prve simpatije... I sam se, još dok je živeo u Nemačkoj, zaljubio a potom oženio devojkom iz svog ansambla. Sa njom ima trinaestogodišnju ćerku Tajanu, koja sa majkom živi u Štutgartu... Kasnije je, na ulicama Sidneja, sreo Ruskinju Lenu. Zaljubio se, a potom se i oženio. Tako je dospeo u Moskvu.