Mir-jam - Obožavana, ismevana, ponižena

Mir-jam - kraljica ljubavnog romana u Kraljevini Jugoslaviji. "Ranjeni orao" (gledali smo istoimenu seriju na RTS) smatra se najlepšim u nizu ljubavnih romana Mir-jam, koja je u poslednjoj deceniji pred Drugi svetski rat bila apsolutno najčitanija spisateljica Kraljevine Jugoslavije. Zvali su je srpska Džejn Ostin, a slobodno može da se kaže da je u nas, u to vreme, bila ono što je danas Danijela Stil u svetskim raazmerama.

Iza pseudonima Mir-jam krila se Milica Jakovljević, sestra slavnog srpskog knjniževnika između dva rata Stevana Jakovljevića, tri godine mlađeg od nje, autora "Srpske trilogije".

Rođena je 1887. u Jagodini, ali je posle Prvog svetskog rata prešla u Beograd, u kojem je dočekala i provela hitlerovsku okupaciju. Isprva je bila novinar u "Beogradskim novostima" i "Nedeljnim ilustracijama", a pseudonim pod kojim je pisala zadržala je i kad se posvetila literaturi.

Iako su ljubav i brak obavezna tema svih njenih dela - romana, pripovedaka i drama - nikad se nije udavala, ali nije ni bežala od ljubavi.

Kad je već bila u poznim godinama, građanski Beograd je bdio nad njenom vezom sa glumcem Božom Nikolićem sa istom pažnjom s kojom je dočekivao njene ljubavne epopeje. Ta veza je potrajala čitavu deceniju, a da je nastupio kraj saznalo se kada glumca, posle premijere, više nije čekala velika korpa sa crvenim ružama, koje mu je sve do tada slala Milica Jakovljević.

Bio je to, godinama, veliki beogradski trač, pošto se za ljubavnu priču Milice, lepe spisateljica, i Bože, markantnog glumca pet godina starijeg od nje, saznalo sasvim slučajno.

Susede je, jednog tihog letnjeg popodneva, zaprepastila žučna prepirka u Miličinom stanu, u Molerovoj ulici, iznad Slavije, a kad su kroz prozor poletele neke šolje, kako su pričali jedni, i šerpe, kako su tvrdili drugi, oni najradoznaliji su se pobojali da se ne dogodi neko zlo i - pozvali uličnog žandarma.

Književnica Miljana Luketić opisuje taj slučaj u knjizi o Beogradu za koji, uzgred, kaže da je "često bio raskošan, bogat i privlačan, kako običnim ljudima, tako i velikim imperijama i osvajačima, pa je tako bio i rušen, ali uvek ponovo obnavljan, sa velikom ljubavljui i retkom upornošću".

Pozvani žandarm je, dakle, da savesno obavi dužnost, zakucao na vrata stana i video da se ništa neobično ne događa. Zatekao je gospođu Milicu i poznatog glumca vrlo smirene - kao da nije ni bilo grmljavine koja je zabrinula radoznale susede - i oboje su mu rekli da su, u stvari, uvežbavali jednu scenu dramskog komada.

Teško da su komšije poverovale u tu verziju, pa je otada počelo i dugo trajalo svakodnevno bdenje nad dolascima i odlascima glumca Bože Nikolića iz Mir-jaminog stana. Nisu sumnjali da je u pitanju ljubavna veza, ali su se veoma čudili zašto on nikad nije ostao da noći.

I u Mir-jaminim romanima će se često sretati slični motivi, koji su, po pravilu, obuhvatali potresne sudbine njenih junakinja, koje će stradati bez sopstvene krivice, ali će neka igra slučaja uvek dovesti do srećnog preokreta - kad će se pojaviti muškarac koji će biti njena istinska sudbina.

Za takav obrt je karakterističan roman "Greh njene mame" o miloj Nedi, koja će posle smrti i majke i oca, bogatog bankara, ostati "potpuno sama u tuđem svetu".

Zbog spleta mučnih okolnosti, morala je da napusti roditeljsku kući u kojoj je bila okružena ljubavlju i ušuškana u bogatstvu. Iz takvog bezbrižnog života upala je u svet u kojem su vladala nemilosrdna pravila, ali će se njeno potucanje kroz mnoge događaje i susrete ipak završiti voljom spisateljice, jer će se obelodaniti zavet njene majke za koji nije ni znala... Naravno, kraj je srećan.

Kao i "Ranjenog orla", uostalom i svih ostalih romana.

Iako je, međutim, bila najčitaniji ženski pisac svog vremena, Milica Jakovljević - Mir-jam je bila i ospravana. Svejedno što su te knjige obeležile srpsku književnost između dva svetska rata, njenom štivu sa večitom temom ljubavi zamerano je da je površno i odveć lepršavo, daleko od života kako su ga slikali njen brat ili drugi njeni savrmenenici, muški pisci, Bora Stanković, na primer. Ali je to bilo štivo lepo za čitanje koje su karakterisale široka lepeza likova i uzbudljiv razvoj događaja.

Uostalom, i onda, kao i sada, čitaocima je bilo dosta svakodnevnih muka i potresa, i više su voleli romantične priče koje su mamile suze saučešća od surove stvarnosti, i sopstvene i u romanima.

U nenametljivom i suptilnom stilu, za neke i sladunjavom, sa izrazitim osećajem za lepo, Mir-jam je upućivala mlade devojke u tajne ljubavi i bračnog života, mada sama nije iskusila stege braka. Istovremeno, njena dela su i presek zbovanja u Srbiji tog doba, a kritičari joj priznaju da stvarnu vrednost njenih romana predstavlja detaljno i autentično dočaravanje ćivota i vrednosti građanske klase u međuratnoj Jugoslaviji.

U novoj Jugoslaviji, međutim, za takve pisce, kao i za celu građansku klasu više nije bilo mesta, iako ona za vreme okupacije nije ništa objavljivala. Ali, ona se nije predavala. U opštoj nemaštini, na ulicama se pojavljivala "doterana i negovana, sa kosom u dugim loknama, ekscentrična, kao fatamorgana prošlog vremena". Tada su se uz njeno ime, posebno pseudonim, prilepili nelepi epiteti, koji traju do naših dana.

Kad bi se za nekog pisca htelo reći da samo umišlja da je pisac, reklo bi se da "piše kao Mir-jam".

Ali, ma šta se mislilo o njenim knjigama, sve su imale nebrojeno mnogo čitalaca i obožavalaca. I danas, 57 godina posle njene smrti - umrla je 1952, u Beogradu - one ostaju dokaz da je i ta literatura neprolazna - inače Danijela Stil ne bi u naše vreme postala rekorder bestselera na svim meridijanima.

Ni muškarci nisu imuni

Za Mir-jamine knjige se uobičajeno govori da pripadaju ženskoj literaturi, ali ni u vreme njene najveće popularnosti, i danas, kada se ponovo štampaju i čitaju, ni muškarci im nisu odolevali.

Njihova glavna karakteristika, sentimentalnost, privlači oba pola.

To potvrđuje i izuzetna popularnost televizijske serije "Ranjeni orao", za koju, kao i za njene junake, i muškarci i žene priznaju da ih privlači, jer je to "prava melodrama, kao melem za dušu".

Raskošna plavuša

Zanimljivosti iz života Milice Jakovljević, koji je u mnogo čemu nalik zbivanjima koje doživljavaju junakinje njenih knjiga, mogu se naći u knjizi Miljane Laketić "Obožavana i unižena". Ona navodi sećanje glumice Nevenke Urbanove:

Ona opisuje Milicu kao lepu, raskošnu plavušu koja je na plaži - tog leta kad su se upoznale u Malinskoj, na Krku, gde je bila sa glumcem Božom Nikolićem - čitala Rablea u originalu. Znala je francuski i ruski.