Momo Kapor, čovek koji ne može umreti
Nekadašnje kupalište Beograd, na Savi, od pre godinu dana zove se Momin krug. Na tom delu Ade Ciganlije dane je provodio akademski slikar, novinar i književnik Momčilo Momo Kapor. Adadžije se sećaju da je na Adu dolazio gotovo svakodnevno. Sa suprugom Ljiljanom i psom Arčijem, snežnobelim haskijem, kružio je tim delom ostrva, obilazio kafanice na splavovima gde su alasi kuvali riblju čorbu, pržili ribu i točili vino i ljutu rakiju adadžijku. Tu je i pisao, crtao ili pričao svoje belosvetske priče.
Juče su se na obali Save okupili Kaporovi prijatelji i poštovaoci, pisci, slikari, glumci, novinari, političari muzičari, brodograditelji, alasi, noćobdije, klošari, kuvari i konobari, najčudnija fela sa kojom se Kapor družio. Došli su na otvaranje prvog festivala Momin krug, jer je mnoge od njih ovekovečio u svojim crtežima, romanima, pripovetkama.
Dok je na obali Save muzicirao kvartet Nevski, točilo se vino, razgovor se mešao sa muzikom, šumom reke i brujanjem motora čamaca i brodova.
Momina supruga Ljiljana Kapor pijuckala je vino u Mominu čast s voditeljkom Tanjom Peternek i glumicom Radom Đuričin.
- Sa Momom sam na Adi probdela dane i noći. Lutali smo, išli da jedemo pasulj na splavu kod Duleta Glavonje, onda bismo se ukrcali na naš brodić Ada i krenuli u nedođiju. Moma je očima grabio život na reci, duša me boli što ga više nema. I Arči je uginuo tri meseca posle Momine smrti, od tuge za gazdom i drugarom. Čamac je u marini, čim budem dobila dozvolu za vožnju, staću za kormilo i krenuću da potražim Momu. Njegov duh se vija po reci - kaže setno Ljiljana.
Tanja Peternek kaže da Momu pamti po poslednjem susretu, na slavi u Belom dvoru.
- Znala sam da je već jako bolestan. Kada sam začula ženski smeh pomislila sam da neko vrlo uspešno zabavlja prisutne dame. Ugledala sam nasmejanog Momu. Prišla sam mu sa svojom ćerkom. Pogledao ju je i rekao: "Bože, mala, pa ti izgledaš tačno onako kako sam ja celog života crtao mlade Beograđanke."
Glumica Rada Đuričin kaže da je srpsku legendu upoznala dok je studirao na likovnoj akademiji.
- Bili smo mladi i luckasti, gluvarili smo Beogradom, vodio je mene i društvo na mesta za koja nisam ni sanjala da postoje.
Milorad Vučelić, urednik časopisa "Pečat", pijucka vino i otkriva Mominu tajnu:
- Stalno mi je govorio kako vino nije nigde toliko opojno kao na Adi Ciganliji, u nekoj alaskoj udžerici prepunoj dima. Bez Beograda i Ade nije mogao da živi - ispričao nam je Vučelić.
Slikar Kosta Bunuševac i glumica Ivana Žigon razgledali su izložbu Mominih slika postavljenu na štafelajima duž obale reke.
- Momu sam upoznala u njegovom ateljeu. Poželeo je da me naslika. Sećam se da smo toga dana pričali o svemu i svačemu, nije povukao nijedan potez kićicom iako je platno bilo spremno - priča Ivana.
Na kraju je na terasi restorana Izi zasvirao bend Niško Plavi i trio. Nastup su započeli pesmom "Zvižduk u osam". Ugledali smo Ljiljanu Kapor kako podiže glavu dok sluša poznatu melodiju.
- Dok sam se zabavljala sa Momom ta melodija bila je naša dozivka. Govorila sam mu da loše zviždi, da nema sluha. Čini mi se da ga sada čujem kako zviždi, tu je negde - rekla nam je Ljiljana, a onda prinela čašu sa vinom usnama.
Pred smrt je Momo u jednom intervjuu opisao svoj doživljaj rastanka sa životom:
- Imao sam poslednjih godina nekoliko vrlo teških operacija, po sedam sati, po tri sata i morao sam da budem uspavan. Poslednja rečenica koju sam jednom prilikom izgovorio doktorki koja me je uspavljivala bila je: "Gospođo doktor, jeste li naručili buđenje?" I ona mi kaže: "Diši, diši, diši." I ti dišeš i uđeš u nešto crno, iza čega nema ničeg. Crno. Ništa. Ne postojiš. To je smrt. Nekoliko puta sam doživeo pravu smrt. Tako smrt izgleda, tako mora da izgleda.
