Novac je bog svetske kulture
Popularna instant zabava i rijaliti šou nisu samo srpski proizvodi, jer je slično i u ostalim evropskim zemljama, tvrdi režiser Dejan Zečević, koji upravo snima TV seriju "Vojna akademija" na zemunskom keju. Nije lako, isti kadar snima se više od deset puta. Ne ide, pa krene, i sve tako. Snimanje ometa zvuk brodova, vetar, ali i narodnjaci koji se čuju sa jahte na drugoj obali i ometaju čistinu tona.
- Idite radite nešto ljudi, sada ste našli da slušate muziku - negoduje kroz smešak i pokazuje na brodić sa kog se čuje muzika. Trenutni zastoj u snimanju dobro je došao kao prilika za razgovor, pa nam Žečević objašnjava da će serija "Vojna akademija", po scenariju Gordana Mihića, imati 18 epizoda i da sa svojom ekipom upravo snima poslednjih osam. Kaže da se emitovanje na televiziji očekuje na jesen.
Kakva je situacija u srpskoj kulturi?
- Problemi u kulturi postoje, dugo sam u poslu, i to nije od juče. Sada se problemi podrazumevaju, kao i da bi trebalo da bude više para u kulturi, a i da bi trebalo da država više brine.
Kako se onda snalaze ljudi koji prave filmove?
- Ja sam navikao, za druge ne znam. Država verovatno rešava druge stvari. Da je situacija u zemlji bolja, verovatno bi bilo i više para za naše projekte.
Brinu li vas čudna interesovanja mlađih generacija?
- Trudim se da ne razmišljam o tome, jer me onda zaboli glava. Jedino što mogu je da svojim poslom, filmovima i serijama pomognem mladim ljudima. Da se trudim da poboljšam kulturni standard.
Je l' uspevate?
- Ranije sam imao neki entuzijazam, ideje, da će sve radikalno da se promeni nabolje. Više nemam. Jedino što mi je ostalo, kao i ostalim umetnicima, je da postavljamo neka pitanja i podižemo nivo svesti. Da tražimo odgovore. Ipak, nisam od onih koji smatraju da umetnost može da promeni stvarnost. Možda samo jedan njen mali deo.
Na internetu postoje komentari na vaše filmove da nisu srpski orijentisani...
- Pa dobro. Ne znam šta to znači. Moje je stanovište da ljudi koji se bave kulturom ne smeju da izgube objektivnost i zdrav pogled na stvari. Nekima se možda to ne sviđa, ali šta da radim. Svaki radikalni i jednostran pogled na stvari ne doprinosi kreativnosti. Znači nije dobar za umetnost.
Ne bavite se prikrivenom propagandom?
- Ne. Ne pada mi na pamet da umetnost i to što stvaram stavim u funkciju nekih radikalnih, nacionalnih ili političkih pravaca. Na taj način vrlo retko iznedri nešto što je kvalitetno.
Kako vam izgledaju srpski političari?
- Lepo. Vrlo lepo. Ne želim da javno iznosim mišljenje.
Kako uopšte vidite Srbiju, pravce kojima kreću mlađe generacije?
- Mladim ljudima najviše treba pomoći. Loše je što im ništa nije pruženo, a još gore ono što im se nudi.
Ko treba njima da se bavi?
- To je proces, a ne mali problem. Čak civilizacijski. Smatram da sve što je loše ne može preko noći da se menja. To je civilizacijski tok, treba šest vekova za neku veću promenu. Svako ko misli da je moguće brzo promeniti stvari, treba da zna da je to naučna fantastika.
Kako reagujete kada uđete u diskoteku, i vidite sve oskudno obučene devojke koje su tu da bi "ulovile sponzore"?
- Ne idem u diskoteke.
Ali ih viđate na ulici?
- Pravac kojim idu te devojke, ali i mladići, treba da nas brine. Jer, treba misliti šta će biti kada te generacije stasaju, i vode brigu o svojoj deci ili dođe vreme da vode državu. Takva je situacija i u svetu, ne samo kod nas. Nije sad to, ja sam stariji, pa sam kritički okrenut prema mlađim generacijama. Ja imam kritički odnos prema onome što kultura i društvo pružaju deci, kakve im vrednosti nameću.
Je l' problem u državi, porodici..?
- U civilizaciji. Takvo je stanje u svim državama. Ipak, situacija je mnogo radikalnija u zemljama koje su u, kako se ono zove, tranziciji. Najviše mi smeta što je sve kratkoročna zabava. Sadržaji na televiziji su neke kratke instant varijante. I novac koji je stavljen u prvi plan. Loše je što je postalo bitno samo to kako zaraditi novac, i što je materijalno jedina vrednost.
Nedavno ste izjavili da u Srbiji samo polugola pevačica može da zaradi novac...
- Jesam, nije trebalo da se petljam. Ne volim da na taj način iznosim svoje viđenje situacije u društvu.
Jesu su ranije generacije bile zdravije duhom?
- Sećam se šta sam ja gledao na televiziji, a šta se sada nudi. Mislim da su veoma loši ti kratki zabavni rijaliti programi.
Da li vas brine što rijaliti emisije imaju popriličnu gledanost?
- Pomalo. Ljudi su naučeni da to gledaju. Neko popravljanje ukusa bi moglo da se dogodi, ali je potrebno vreme. Današnji klinci su potpuno izgubili interesovanje za umetnost ili kulturu. Nemaju apsolutno nikakvu želju za tako nečim.
Kakva je situacija sa srpskim filmom?
- Odlična. Ima filmova, nema baš puno publike. Ali neki, ipak, izazovu interesovanje i ljudi vole da ih gledaju. Da je više para, bilo bi odlično. Ali imajući u vidu krizu i nije tako loše.
Je l' film u tranziciji?
- Kod nas je oduvek sve u tranziciji. U tehnološkom smislu jeste, pojavljuju se "tri de" varijante i tako to. Srpski film je malo neuhvatljiv, ne može da se svrsta u neki određeni žanr. Meni je to dobro.
Bioskopi izumiruŠta će biti sa bioskopima?
- Uginuće. Ne samo u Srbiji, nego i u svetu. Smatram da će neke varijante savremenih kućnih bioskopa da zamene odlazak u bioskop. Ne mislim da je to smrt filma. Film će opstati sigurno. Tužno je, jer je nekada odlazak u bioskop bio događaj. Sada bioskop više nije događaj, pa nije interesantan.
|