Carska palata Sirmiuma otvorena za posetioce

Vizitorski centar carske palate Sirmium, koji se nalazi na budućoj turističkoj ruti rimske kulture u Srbiji, svečano su u ponedeljak otvorili ministri kulture i ekonomije Nebojša Bradić i Mlađan Dinkić, u prisustvu predsednika Srbije Borisa Tadića, a predloženo je i da se taj kulturno-istorijski spomenik kod Sremske Mitrovice uvrsti na UNESCO-vu listu svetske baštine.

Veliki projekat u koji je do sada vlada uložila 140 miliona dinara, a čiji se potpuni završetak očekuje 2013. godine, ima za cilj da zaštiti arheološko nalazište i pokrije kompletnu oblast palate, kao i da posetiocima omogući jedinstvenu priliku da posete palatu i izbliza vide ostatke građevina i mozaika.

Ovo su samo delovi onoga što je bilo u Sirmiumu

“Od pitanja: ‘Kako i kojim sredstvima očuvati kulturno nasleđe?’, koje se u prošlosti često svodilo na puko tehničko pitanje, došli smo do pitanja: ‘Zašto i za koga treba kulturno nasleđe čuvati?’, pitanja suštine ovih aktivnosti, koje, pre svega, sadrži naš odnos prema kulturnoj budućnosti države i naroda”, rekao je ministar kulture Nebojša Bradić.

Kako je izgledao Sirmium

Carska palata Sirimum bila je pravougaona, a u središtu se nalazilo prostrano centralno dvorište sa atrijumom i fontanom.
U Sirmijumu su otkriveni masivni antički zidovi, delovi uređaja za centralno grejanje, mozaički podovi površine oko 350 metara kvadratnih, fragmenti fresaka, pločice od raznobojnog mermera, ostaci kanalizacione i vodovodne mreže, kao i drugi predmeti.

Taj antički grad je bio prostran, okružen bedemima i rovovima, unutar kojih se nalazila carska palata, javno kupatilo, hipodrom, nekropola, horeum, trgovački i zanatski centar, čiji su ostaci vidljivi i danas.

Bradić je istakao da se kulturno nasleđe danas tretira, s jedne strane, kao resurs razvoja ljudi i njihovih zajednica, kao svojevrsno oruđe i sredstvo za razvoj kulturne raznolikosti, za podsticanje interkulturnog dijaloga i podizanje kvaliteta života i socijalne kohezije, a sa druge strane, kao model onog segmenta ekonomskog razvoja koji se bazira na principima održivosti i mudroj upotrebi istog tog nasleđa.

Carsku palatu rimskih imperatora u Sirmiumu su posećivali oni koji su vladali krajem 3. i početkom 4. veka nove ere. Kompleks palate je samo delimično iskopan, a za sada se zna za velike javne prijemne hale i privatne stambene prostore.

U Sirmijumu je rođeno šest rimskih imperatora: Decije Trajan, Aurelijan, Prob, Maksimijan Herkulije, Konstancije Drugi i Gracijan.

Istorija beleži da su u palati boravili i čuveni imperatori: Dioklecijan, Galerije, Licinije, Konstantin Veliki i njegovi sinovi Konstans, Konstantin Drugi i Konstancij Drugi, zatim Julij Apostat, Valentinijan, Valens, Gracijan i Teodosije.