Tito bio ljut zbog Andrićevog Nobela
Književnik Matija Bećković tvrdi da Josip Broz Tito i komunistička vlast nisu bili srećni što je Ivo Andrić dobio Nobelovu nagradu za književnost, a oštro kritikuje i odnos današnjeg režima prema Andriću.
Sadašnja vlast se prema obeležavanju pola veka otkako je Ivo Andrić dobio Nobelovu nagradu za književnost odnosi s jednakim nipodaštavanjem kao što se prema slavnom piscu odnosila komunistička vlast u vreme kad je nagradu dobio, kaže Bećković za “Pres“.
“Izgleda da je našoj državi zbog Andrićeve nagrade jednako neprijatno danas kao što im je bilo neprijatno i pre 50 godina. Da je tu nagradu dobio neko drugi, ne bi se tako ustručavali. Preživeo je onaj rat, ali ovaj sigurno ne bi, srećom stradao je samo njegov spomenik u Višegradu“, kaže Bećković.
Poznati srpski pisac priseća sse kako je 26. oktobra 1961. u Beograd stigla vest da je Ivo Andrić postao Nobelov laureat, ali i o razlozima zbog kojih je ona u ovdašnjim političkim krugovima dočekana prilično hladno.
“Bio sam tog dana na ulici kada se pročula vest da je Andrić dobio Nobelovu nagradu i svi smo pohitali ka Francuskoj 7. Sjatili su se tamo pisci i domaći i strani novinari. Jedini koji nije bio uzbuđen bio je Ivo Andrić. Svi smo to shvatili kao priznanje svima nama, a Andrić je u svom starom mantilu i sa već izanđalom tašnom govorio kako bi želeo da sve to što pre prođe da bi se vratio za svoj pisaći sto“, priseća se Bećković.
“Meni se činilo da je bio uplašen... Andrić je znao kakvu će zavist izazvati lovor koji je stavljen na njegovu glavu jer su državni favoriti za to priznanje bili neki drugi pisci. Znao je opet, ako se pokrene priča o njemu, da će se svi najlakše složiti da je on gori od svih. Milovan Đilas je tada bio u zatvoru i on se plašio da će ga strani novinari pitati za njega. Predrag Palavestra mi je ispričao da ga je Andrić zamolio da u slučaju da se to desi on uskoči sa nekim drugim pitanjem pa će odgovoriti njemu, a zaboraviti na prethodno pitanje“ priča on.
Komunisti želeli Krležu
Bećković kaže da je nesporno da je Nobelova nagrada bila veliki trijumf Andrićevog života, ali i da je on zahvaljujući tom priznanju izbegao da bude kamenovan.
“Već su bile počele da izlaze kritike da se ponavlja i da njegove knjige nisu na visini onih ranijih. Pomišljam da bi i hijerarhija naših velikana koju bi napravio gradski komitet izgledala drugačije da se nije umešao Nobelov komitet“, smatra on.
“Tito nije primio Andrića odmah posle dodele nagrade već tek mesec dana kasnije. Nisu bili zadovoljni ni njegovom besedom u Stokholmu, gde je on govorio o priči i pričanju, a oni su se nadali da će bar pomenuti samoupravljanje. I da nije dobio Nobelovu nagradu za književnost, Ivo Andrić je zaslužio priznanje jer je s obzirom na njegovu karijeru uspeo da ostane živ“, ističe Bećković.
Andrić nije krio da je Srbin
- U ličnoj karti izdatoj 15. juna 1951. godine u Beogradu u rubrici „narodnost" književni velikan je upisao “srpska" |
Komunistička vlast je kao najboljeg kandidata za Nobelovu nagradu videla Miroslava Krležu, ličnog prijatelja Josipa Broza Tita. Zabeleženo je da je tada kompletna jugoslovenska diplomatija dobila nalog da radi u Krležinu korist.
Akademik Radovan Vučković kaže da je Krleža kao marksista i komunista bio mnogo podobniji kandidat od Andrića.
“ndrić je između dva rata bio ambasador Kraljevine Jugoslavije u Berlinu i to mu je kod tadašnje vlasti bila velika hipoteka“, ističe Vučković.
Kulturni sunovrat
Većina srpskih književnika koji danas sede u Francuskoj 7 nije zadovoljna pažnjom koju Ministarstvo kulture pridaje obeležavanju Andrićevog jubileja.
Predsednik Udruženja književnika Srbije Radomir Antić kaže da takav odnos države prema delu jedinog srpskog nobelovca ne predstavlja ništa drugo do nebrigu.
“Mi smo država koja obeležavanje ovako važnih jubileja svodi na nekakve manifestacije koje nemaju nikakav odjek. To je prvenstveno nebriga prema knjizi i čitanju, koja traje prilično dugo bez obzira ko sedi u Ministarstvu kulture“, smatra Antić.
“Nadam se da će neki ljudi konačno da shvate da bez podsećanja na prave vrednosti, poput ovog jubileja, neke stvari u ovoj zemlji nikada neće doći na svoje mesto. Ivo Andrić, nažalost, za naše političare nije ona tačka u kojoj oni sublimiraju svoje interese. To je posledica marginalizacije kulture uopšte, a posebno književnosti“, ističe on.
Antić kaže da će se Udruženje književnika potruditi da na svim događajima na kojima će ove godine biti prisutni srpski pisci delo Ive Andrića bude u centru pažnje, ali priznaje da su njihove finansijske mogućnosti ograničene.
