Tragam za srpskim korenima

Na njenim slikama svetlost rasteruje tamu. Đina Šenk Roš, umetnica koja je zadovoljila i zahtevnu italijansku publiku i kritiku, već godinama stvara daleko od očiju srpske javnosti, iako je poreklom iz ugledne beogradske porodice razvejane, kao i mnoge, tokom Drugog svetskog rata.

Njena životna priča kao da je izronila sa stranica istorijskih romana, golica maštu i uspomene na kraljevski dvor i prizore s početka prošlog veka.
 

Đinin deda Sebastijan Roš se 1881. godine iz Slovenije preselio u srpsku prestonicu, gde je napustio katoličanstvo i prešao u pravoslavlje. Gradio je mostove (i danas postoji njegov most preko Kolubare kod Valjeva), puteve, kuće, ogradio Sabornu crkvu.

Pozirala Paji Jovanoviću   - Blizak prijatelj mog dede i oca bio je srpski slikar Paja Jovanović. On je slikao moju baku, kao i mog oca i majku. U svom vlasništvu imam sliku moje majke koju je napravio dok je bila u Beogradu, a ja kao devojčica pozirala sam mu za grafiku, koju i danas čuvam - kaže Đina Šenk Roš.

Imenovan je za državnog savetnika za gradnju 1890. godine. Njen otac Dušan Roš sa bratom Đorđem dobrovoljno se prijavio za učešće u Balkanskom ratu 1912, u kome je tri godine kasnije teško ranjen.

Đina je rođena u Švajcarskoj i do septembra ove godine, nikada nije bila u rodnom gradu svoga oca. Tada je i prvi put kročila u prelepe kuće u Katanićevoj ulici na Vračaru, koje je do tada videla samo na slikama.

- To je bio moj prvi put u Beogradu. Moj deda je u centru grada za sebe sagradio te dve kuće okružene velikim vrtom. Danas je tu smeštena ruska trgovinska delegacija. Još ranije sam videla slike kuća i bašte, i bilo mi je veoma drago što su i danas u dobrom stanju. Jedino je bašta mnogo manja sada nego što je bila ranije - kaže Đina.
 

Njen otac je tokom Drugog svetskog rata otišao u Švajcarsku. U Cirihu se venčao sa Riom Hejmerle.
 

Most preko Nišave   Bogati industrijalac Sebastijan Roš (rođen je 1839. u Sloveniji, studirao je tehniku u Gracu i Beču) u vreme srpskog-turskog rata podigao je pontonski most preko Nišave kod Pirota i omogućio da se srpske trupe na vreme povuku. U Srbiju je uveo korišćenje cementa, proizvodio je pragove za pruge. Njegov sin Dušan Roš koji je početkom rata otišao u Švajcarsku, u svoju otadžbinu se vratio 70-ih kao turista, a 1971. mu je vraćeno državljanstvo.

- Godinu dana nakon mog rođenja, 1948. moj otac je napustio Evropu i svoju porodicu i imigrirao u Kanadu. Tamo je ostao 12 godina. Tek pred kraj života se vratio u Švajcarsku gde je umro u svojim osamdesetim. Nisam ga srela više od deset puta u životu i zato znam malo o njemu.
 

Đina Šenk Roš je 2007. godine oduševila Toskanu postavkom "Metamorfosi Fiorentine". Tom istom počeće da gradi vezu i prve kontakte sa zemljom svojih predaka.
 

- Izložba u Beogradu će se održati u martu, u prelepim prostorijama Palate Italije. Mogućnost da pokažem svoj rad u Beogradu, nije samo interesantan i fascinirajući izazov, već mi daje i mogućnost da tragam za mojim srpskim korenima - kaže Đina.
 

Ova umetnica koja je studirala na Visokoj školi za primenjenu umetnost u Beču, a već godinama živi na relaciji Beč - Siena, slika na platnu, koristi tehniku kolaža i dodavanje površinskih materijala. Aplikacije nanosi u nekoliko slojeva, boja i kolaža.

Najvažniji rad za nju je, kaže, uvek onaj na kome radi, a u ovom trenutku to je projekat o Sijeni.