Sudbina štampane reči (6): Šešelj čitao 10 knjiga dnevno

Petog oktobra 2000 godine, euforični demonstranti poharali su Dom Narodne Skupštine u Beogradu. Iz biblioteke su odnete stare i retke knjige, slike, pa čak i delovi nameštaja. Biblioteka dugo nije radila, bila je magacin prepun pokvarenih kompjutera, monitora, novina i nepotrebnih stvari. Danas je slika drugačija.

Skupštinska biblioteka je nalik na veliki salon opremljen masivnim nameštajem, stonim lampama, zastakljenim vitrinama.. U depou i policama čuva se književni fond od oko 60.000 naslova, riznica srpskog zakonodavstva i parlamentarizma.

Radmila Stojanović

Šef biblioteke Radmila Stojanović radila je pre toga u staroj zgradi republičke Skupštine.
- Kada smo se preselili ovde, zatekla sam krš i lom, prašinu i paučinu. Niko nije hteo čak ni da otvori vrata biblioteke - seća se Radmila svojih prvih radnih dana.

- Zasukala sam rukave i uzela metlu i krpu u šake. Od sekretara Skupštine zatražila sam da se sve nepotrebne stvari sklone. Onda sam podnela zahtev da se stare i retke knjige, koje su se bukvalno raspadale, izvuku iz depoa i odnesu stručnjacima na konzervaciju.

Na posao sam dolazila u devet ujutru i izlazila iz biblioteke u devet uveče. Mnogi kažu da je od ove naše biblioteke sada lepša samo biblioteka u Nacionalnoj skupštini Francuske - ponosna je Radmila.

Radmila dobro poznaje sve poslanike, kada uđu u biblioteku zna koju će knjigu ili novine zatražiti i gde će sesti…

- Ne dolaze baš svi, ima i onih koji u biblioteku nisu zavirili. Najčešći gosti su mi Nebojoša Ranđelović iz LDP, Tomislav Nikolić iz SNS, Saša Milenić iz G17 plus i Zoran Krasić iz SRS.

Ali, moram da priznam, nedostaje mi Vojislav Šešelj koji ponekada samo što nije ostajao da spava u biblioteci kada je pisao svoje knjige. Uzimao je po 10 knjiga dnevno, nisam ga upisivala u blok za revers već u posebnu svesku - veli Radmila.

- Sada mnogi poslanici naručuju knjige preko svojih sekretarica, a ima i onih koji ne znaju da biblioteka postoji.

U skupštinskoj biblioteci je malo beletristike, ali su zato police prepune knjiga iz istorije i politike, prava, ekonomije, statistike, i to na više svetskih jezika. Tu su i razni priručnici, rečnici, leksikoni, enciklopedije, kao i svi primerci Službenog glasnika...

- U depou se čuvaju protokoli, od najstarijeg sa Svetoandrejske skupštine do onih iz Prvog svetskog rata, stenografske beleške sa skupštinskih zasedanja od 1918. godine do današnjih dana, razni zakoni... Imamo i sve ustave, hatišerife, Dušanov zakonik, dosta dela o Titu - hvali šefica fond biblioteke.

Još se tačno ne zna koliko je knjiga i časopisa nestalo iz biblioteke 5. oktobra 2000 godine.

- Demonstranti su ukrali najstariji protokol iz 1859. godine, a da nisu ni znali šta je, pa je protokol dospeo na beogradsku buvlju pijacu. Srećom naša sekretarica koja išla da kupuje nešto, prepoznala je knjigu sa pečatom Skupštine, platila je 100 dinara i vratila u biblioteku.

Vratili su nam i ukradene stenografske beleške iz 1963, čovek ih je ostavio kod obezbeđenja. Tek kada budem konačno završila popis knjiga, znaću šta tačno nedostaje - kaže ona.

Mnogi ne znaju da su vrata biblioteke otvorena i za obične građane. Uz odobrenje generalnog sekretara Skupštine, svi mogu da zavire u biblioteku, čitaju o istoriji srpskog zakonodavstva i parlamentarizma, prošetaju hodnicima Skupštine.

- Ljudi još pomalo zaziru od zgrade Skupštine koju su u Titove vreme čuvali vojska i narodna milicija - smeje se Radmila.

- Ipak, građani sada sve više koriste fond biblioteke, najviše traže zakone o imovinsko-pravnim odnosima, stare novine i časopise, zanimaju ih isečci iz štampe o životu srpskih vladara koji se čuvaju u depou biblioteke.