Sudbina štampane reči (2): Bez hartije nema erotike
Godina knjige u Srbiji imala je, pored ostalog, za cilj da približi knjigu običnim ljudima, regrutuje među mladima nove zaljubljenike u pisanu i štampanu reč. Da li je taj cilj ostvaren, ima li stara dobra štampana knjiga svetlu budućnost u Srbiji, i šta će promeniti elektronska knjiga koja će, kako neki tvrde, sasvim potisnuti običnu papirnu knjigu, pitali smo izdavače na Majskom sajmu knjiga u Beogradu.
Zoran Nikolić, urednik u izdavačkom preduzeću "Vranjska knjiga", kaže da se Godina knjige nije ni pozitivno ni negativno odrazila na izdavaštvo.
- Od toga su veću korist imali veliki izdavači sa moćnim prodajnim mrežama, koje imaju monopol. Mi mali izdavači uvek smo u nekom procepu, ne jurimo profit jer laskamo sebi da smo u nekoj kulturološkoj misiji. Knjige čitaju ljudi svih uzrasta i školske spreme, tako će biti do kraja ovog veka. Čitaju i deca, i radnici, i intelektualci, i penzioneri, nažalost sve manje, ali ne znači da će tako biti i u budućnosti. Futuristička nagađanja sa početka 90-ih godina da će obična štampana knjiga nestati i da će je zameniti elektronska, na sreću se nisu obistinila. Hartija i dalje ima svoju erotiku i dugo će nam živeti.
Milan Barać, zastupnik "Mladinske knjige" kaže da je u protekloj godini pokrenuto mnogo akcija, ali je prodaja knjiga slabija nego ranije zbog ekonomske krize.
- Knjige se najbolje prodaju u urbanim sredinama, najbrojniji kupci su sredovečni intelektualci. Možda će upravo oni biti inicijatori da se sa mrtve tačke pokrene elektronsko izdavaštvo u Srbiji, ali ne verujem da će se to dogoditi brzo.
Zoran Rapajić, zamenik predsednika Skupštine opštine Novi Beograd i vlasnik izdavačke kuće "Admiral buk", tvrdi da se u poslednje tri godine godine otvorio veliki broj knjižara i malih izdavačkih kuća u Srbiji.
- Ja sam i glavni organizator majskog Sajma knjiga, stripa i antikvarne knjige na Novom Beogradu, pa mogu da kažem da je ove godine Sajam bio najveća knjižara na Balkanu. Nije bilo samo izdavača elektronske knjige, ne verujem da ih u Srbiji ima, a isto tako sumnjam da e-knjiga ima neku svetlu budućnost. Gledam to i po sebi, jer volim da držim običnu knjigu u rukama, gledam je, čak uživam i u mirisu dok je čitam.
Sudbina štampane reči
|
Goran Pantović, vlasnik antikvarnice knjiga "Pantović", kaže da se polovne knjige dobro prodaju jer su duplo jeftinije od novih.
- Zabrinjava me što jedan deo mlađe generacije ne pokazuje interesovanje za knjigu, okrenuti su nekom bržem životu, kompjuterima, mobilnim telefonima i internetu. Ništa neće promeniti ni elektronska knjiga. Ma koliko ljude privlačile nove tehnologije, knjige u elektronskom obliku neće promeniti njihov odnos prema čitanju. Rečju, čitaće oni koji to vole.
