Sudbina štampane reči (1): Milion knjiga u jednom džepu

Na internetu možete skinuti besplatno ili kupiti elektronsko izdanje po ceni od jednog do 15 dolara, a na amazon kindlu, računaru-tabli, koji košta 189 dolara, može se sačuvati 3.500 naslova.

Miroslavljevo jevanđelje iz 12. veka

 

Čak do svetog Ambrozija (4. vek) Evropljani su čitali isključivo naglas, a sveti Avgustin, Ambrozijev savremenik, zdravo se sablaznio na vest da je moguće čitati u sebi! Knjige su u srednjem veku bile retka i skupocena imovina. Pri sastavljanju testamenta Nikole Kotoranina 20. oktobra 1444. u Smederevu, pokazalo se da je vlasnik 12 veoma skupih knjiga što je bilo bogatstvo i u evropskim razmerama. Barski arhiepiskop je tada imao devet, i to bogoslužbenih knjiga!
 

Kada je bivši ministar kulture Nebojša Bradić krajem aprila 2010. proglasio Godinu knjige i jezika, tvrdio je da je godinu dana dovoljno vremena za "raspravu o poželjnim, uređenim uslovima za stvaranje pisaca, prevodilaca i izdavača". U to ime otvoren je Međunarodni prevodilački centar u Sremskim Karlovcima. Godina knjige završena je 23. aprila ove godine kada je u Tršiću otvoren Muzej jezika i pisma. Na kraju kao da su svi odahnuli od godine knjige, a bibliotekari i izdavači kažu - ne ponovila se.
 

U Srbiji je tokom protekle decenije objavljivano između 11.000 i 17.000 knjiga godišnje, u proseku oko 4.500 novih naslova. Kada je o čitaocima reč, statistike pokazuju da čak 55 odsto žitelja Srbije nije kupilo nijednu knjigu za godinu dana. Danas se manje knjiga kupuje i čita nego pre pet godina, dok se veći deo vremena posvećuje gledanju televizije i internetu.
 

Aleksandar Drakulić, direktor "MC Most" iz Beograda, koje je istraživalo tržište knjiga, kaže:

- Najpopularnija vrsta knjiga je beletristika. Manje se kupuju knjige zbog posla ili obrazovanja, ali je porastao je broj čitalaca preko interneta, dok ih je 2006. bilo osam, sada ih je 13 odsto. Prema podacima istraživanja, oni koji ne čitaju knjige češće gledaju televiziju, druže se s komšijama, dok oni koji čitaju češće surfuju internetom i igraju igrice na računaru. Za ljubitelje knjige spas bi trebalo da budu školske i javne biblioteke, ali je zbog besparice i tu stanje više nego zabrinjavajuće.
 

Vladimir Šekularac, savetnik u Narodnoj biblioteci Srbije, kaže da je za javne biblioteke u Srbiji godišnje neophodno nabaviti oko 760.000 novih knjiga, ali da u rafove ne stigne ni polovina od tog broja.

- Jedan od problema jeste i to što lokalna samouprava često i ne zna u kakvom su stanju knjižni fondovi. Direktori se najčešće bore s mnogo ozbiljnijim problemima, poput krovova koji prokišnjavaju ili zapuštenih toaleta, zbog čega i ne pomišljaju da od lokalne samouprave traže novac za nabavku novih knjiga - kaže Šekularac.

Prva elektronska knjiga: Majkl Hart

Godina 2011. proglašena je za godinu popularizacije elektronske knjige u svetu. Vekovima se forma knjige nije menjala, a onda je 1971. godine Majkl Hart, student univerziteta u Ilinoisu, iskoristio računarsku mrežu univerziteta da napravi i podeli prve elektronske knjige.

Time je započet projekt Gutenberg koji danas čini jednu od najvećih digitalnih besplatnih biblioteka sa bazom od 32.000 knjiga. Danas se e-knjige kupuju na internetu, pa na odmor možete poneti celu biblioteku.

Domaći izdavači tvrde da u Srbiji još nema dovoljno čitalaca takvih knjiga. Zoran Kolundžija, osnivač "Prometeja", najveće izdavačke kuće u Vojvodini, tvrdi i da je veliki problem za srpske izdavače što niko ne može da im garantuje da se kopije neće pojaviti vrlo brzo nakon originala.

- Kad se ima u vidu nepismenost u Srbiji, kod nas elektronsko izdavaštvo još u povoju. Zemlje EU imaju i razvijenu zaštitu autorskih prava, a mi i u tome jako zaostajemo, pa izdavači zaziru od elektronskih izdanja.

Položaj izdavača i biblioteka nije nimalo ružičast ni u bivšim republikama SFRJ. Izdavaštvo ugrožava neselektivni otkup knjiga, novinsko izdavaštvo i nebriga države. Izdavaštvo u Bosni i Hercegovini danas je svedeno na entuzijazam pojedinaca. Predsednik Izvršnog odbora izdavača Republike Srpske Nenad Novaković tvrdi da je stanje u izdavaštvu gore nego nakon poslednjeg rata.
 

Makedonski pesnik Igor Isakovski iz izdavačke kuće "Blesok" kaže da su veliki izdavači u Makedoniji propali, kupili su ih privatni vlasnici i umesto knjižara otvorili butike. Ista je situacija u Crnoj Gori, Hrvatskoj i Sloveniji. Nekada veliko jugoslovensko tržište i brojne biblioteke o kojima je država vodila računa, naprosto se istopilo.

U nedavno objavljenoj knjizi razgovora "Ne nadajte se da ćete se rešiti knjiga" Umberto Eko i Žan-Klod Karijer zaključuju da knjiga neće nestati zbog interneta, jer ni zbog veštačke hrane za bebe žene nisu izgubile grudi! Oni čak tvrde da su elektronski mediji lekoviti za knjigu, jer apsorbuju veliki deo trivijalnosti, budalaština i gluposti koje su se ranije gnezdile u štampanim tabacima.