Majk Korleone - vladar Sicilije
Roman "Sicilijanac" Maria Puza opisuje život Majka Korleonea posle dvogodišnjeg izgnanstva. Majkl Korleone stoji na doku u Palermu, njegov prisilni boravak na Siciliji primakao se kraju, ali pre nego što konačno kroči na rodno tle Sjedinjenih Američkih Država, on mora da obavi važan zadatak. Kum mu je izričito naložio da se ne vraća kući ukoliko sa sobom ne povede čoveka po imenu Salvatore Đulijano.
Ovu knjigu možete poručiti putem interneta.
Đulijano – živa legenda, najslavniji odmetnik i nezvaniči vladar zapadne Sicilije, reputaciju je stekao boreći se za prava ugnjetenog sicilijanskog seljaka, odvažno se suprtotstavljajući i vladi u Rimu i nemilosrdnoj mreži Prijatelja prijateljâ. Odsutnu bitku Đulijano i neće povesti protiv policije i vojske, već protiv don Kročea Mala, okrutnog mafijaškog bosa. Izazvavši čelični autoritet don Kročeov, Đulijano se upustio u bespoštedni rat iz kojega poraženi neće izaći s glavom na ramenima.
Roman Sicilijanac, objavljen orvelovske 1984. godine, jedno je u nizu izuzetnih ostvarenja Marija Puza, književnog čarobnjaka koji je u svojim romanima duboko ponirao u tajnovito grotlo mafije, razotkrivajući jezovitu čaroliju savremenog sveta.
Mario Puzo je rođen u Njujorku gde je, po završetku vojne službe u Drugom svetskom ratu, pohađao Njujoršku školu za socijalna istraživanja kao i Univerzitet Kolumbija.
Njegov najprodavaniji roman Kum pojavio se nakon romana koje su kritičari veoma dobro ocenili: Tamna Arena, Srećni hodočasnik (1965). Godine 1978, izdao je roman Budale umiru, posle koga slede: Sicilijanac, Četvrti Kenedi (1991) i Poslednji Don (1996), koji je postao međunarodni bestseler kao i jedna od najgledanijih televizijskih mini-serija u 1997. godini.
Mario Puzo je takođe napisao mnoge scenarije za filmove, kao što su Zemljotres, Supermen, sva tri Kuma, za koje je dobio dve nagrade Oskar koje dodeljuje filmska akademija.
Poslednje tri godine svog života proveo je pišući svoj poslednji roman o Mafiji - Zakon ćutanja. Umro je jula 1999. godine, u svojoj kući na Long Ajlendu u Njujorku, u sedamdeset osmoj godini.
