"Seljakova molitva" otkriva tajnu
Visprena i optimistična priča "Seljakova molitva" će vas nasmejati do suza. Ovo remek-delo flamanske književnosti, autora Feliksa Timermansa, je jedno od najčitanijih i najpopularnijih flamanskih pisaca. Već više od osam decenija pleni pažnju čitalaca širom sveta i ne gubi na svežini i aktuelnosti.
Ovu knjigu možete da kupite putem interneta.
Siromašni seljak Vortel, čije je simbolično ime ujedno i reč za koren, preživeo je mnoge jade i nedaće, brakove, smrti voljenih osoba, ali i dalje smatra da je seljački život najlepši na svetu i da se ne bi menjao ni s kraljem. Tokom vremena koje provedemo s njim, shvatićemo u čemu je tajna njegove životne radosti.
Prolazeći kroz niz anegdota i komičnih situacija Vortel "tvrdi pazar“ s Bogom ipak duboko odan svojoj molitvi prostom i poštenom životu.
Bože, hvala ti što si me stvorio seljakom!
Rodio sam se tamo, u onom kućerku. Bilo nas je petnaestoro gladnih usta, i mada smo ponekad dobijali više batina nego hleba, bila je to ipak mladost, i mi smo stasali u momke snažne kao drveće.
Veliko domaćinstvo je radost.
Volim gomilu dece. Dobro drvo mora dati mnogo plodova.
Svojoj ženi nikada nisam odbio detence. Uzgajanje je naš poziv. I dece i kupusa. Onda znaš zašto živiš i za koga radiš. Ni otac ni majka nam nisu od toga umrli.
Feliks Timermans (Felix Timmermans, 1886-1947) jedan je od najpopularnijih flamanskih pisaca, legenda svog vremena a sada klasik. Rođen je u Belgiji, u flamanskom gradiću Liru, kao trinaesto od ukupno četrnaestoro dece. Otac mu je bio trgovac čipkama, po kojima je Belgija na svetskom glasu. Zavrsio je samo osnovnu školu i sam se obrazovao i postao jedna od najpoznatijih ličnosti belgijskog kulturnog života svog doba. Za života je bio najčitaniji i najpopularniji flamanski pisac. I danas je veoma čitan, čak ni njegov književni jezik koji je dijalekt nije velika prepreka njegovim zemljacima. Naravno, ta prepreka ne postoji u prevodima jer se ne prevodi u dijalektu.
Veoma je prevođen na mnoge jezike, a u poslednje vreme interesovanje za njegovo delo u svetu je sve veće. Njegov književni opus veoma je raznovrstan, a bio je na glasu i kao veoma slikovit, živopisan slikar i veoma prepoznatljiv crtač. Sam je kreirao korice za svoje knjige, a ponegde i ilustracije.
Nekoliko godina prolazio je kroz duboku duševnu i versku krizu, ali se preko budizma i taoizma vratio katoličkoj veri. U tom periodu njegovo delo je mračno i pesimistično, nasuprot velikom optimizmu i veri u život koji prožimaju kasnija dela po kojima je i poznat.
Njegova najpoznatija dela su Paliter (Palieter, 1916) i Seljakova molitva (Boerenpsalm, 1935).