Japanci čitaju srpske klasike
Hiroši Jamasaki Vukelić, poznati prevodilac srpsko-japanskih dela, i jedan od graditelja mosta saradnje između Srbije i Japana, još od 1963. godine kada je stigao u tadašnju Jugoslaviju skreće pažnju kulturne javnosti. Preveo je na japanski jezik dela srpskih klasika počev od Vuka Karadžića, pa do savremenih beletrističara dok je srpskoj čitalačkoj publici darovao najstarije japansko klasično delo Kođiki.
- Otac Branko, bio je dopisnik "Politike" iz Zagreba i tamo je upoznao moju majku Josiko. Ljubav između mojih roditelja bila je delom zabranjena s obzirom na to da je otac u Zagrebu imao porodicu a majka u to vreme bila student engleskog jezika u Tokiju.
- Imao sam tri godine kada mi je otac preminuo ali mi je majka govorila puno o njemu i zemlji iz koje potiče. Dala mi je ime Hiroši što znači "okean".
Tokom odrastanja bio sam vaspitavan i pripreman da drugi deo svog života, kad završim školu i postanem svoj čovek, provedem u zemlji mog oca.
Znači moje rođenje, detinjstvo i odrastanje bilo je u zemlji moje majke a samostalan život u zemlji mog oca. Tako sam odmah po završetku Ekonomskog fakulteta u Tokiju konkurisao za dodelu stipendije u Jugoslaviji i odmah je dobio, pretpostavljam zbog svog porekla - kaže on. Najveći izazov u životu bio mu je kaže put u zemlju svojih predaka, u tadašnju Jugoslaviju.
Skadarlija
|
- Putovao sam brodom dva meseca. Nakon teške morske bolesti čim sam se oporavio počeo sam da učim srpski jezik.
Obradovalo me je saznanje da su mornari iz Jugoslavije. Intenzivno sam učio jezik ne znajući da su mornari Dalmatinci pa mi nije bilo jasno zašto se svi u Beogradu smeju Japancu koji govori dalmatinskim akcentom.
Hirošijev brod pristao je u Rijeci odakle se potom vozom uputio u Zagreb kako bi upoznao očevu familiju:
- U Zagrebu me je na stanici sačekala očeva sestra. Osećao sam se sigurno u Zagrebu jer me je familija lepo prihvatila ali sam prvi posao dobio u Beogradu kao prevodilac pri ambasadi za privredne delegacije.
Prevodio sam na sastancima privrednika i državnih delegacija a ubrzo sam počeo da prevodim japansku i srpsku stručnu literaturu. Taj posao omogućio mi je i stalna putovanja u Japan. Nikada nisam radio u struci, kao ekonomista, ali me je privuklo prevođenje knjiga iz ekonomije - kaže Hiroši.
"Luča mikrokozma"
|
