Živopisni pečat vizitnog profesora Mome Kapora
Momčila Momu Kapora, autora glasovitih "Foliranata", mogli bismo zamisliti u kojekakvim ulogama. Uostalom, bio je slikar, dramski pisac, pisac, voditelj, novinar, reporter, glumac, jedinstveni kozer, feljtonista... Međutim, malo teže bi ga bilo zamisliti kao vizitnog profesora na jednom univerzitetu. No svestrani (danas pokojni) Momčilo i to je bio - i opet i tu, kao i svemu gore pomenutom, originalan, šarmantan, duhovit, baš onakakav kakve mogu biti samo svestrano obrazovane i obaveštene ličnosti.
A on je bio upravo to, uprkos masci nonšalancije po kojoj je, nekako i zbog nečeg, želeo da ga doživljavaju i da ga pamte.
O njegovoj profesuri, o kojoj, samo bliži poznanici znaju, u novom broju bilećke "Nove Zore" piše dr Milovan (Rajka) Pecelj, danas profesor beogradskog Geografskog fakulteta, a u ono vreme dekan Filozofskog fakulteta na Palama (Univerziteta u Srpskom Sarajevu), naglašavajhući da je to bila jedna od poslednjih Kaporovih izvanbeogradskih adresa.
Ta ideja je, seća se Pecelj, potekla od pesnika Rajka Petrova Noga, a Momo je poziv svesrdno prihvatio.
Sa dečačkom radošću učestvovao je u uzrastanju posve novog akademskog ambijenta na tom delu srpskog prostora. Sa posebnim entuzijazmom prenosio je svoja iskustva i znanja studentima i nama, profesorima. Studenti su bez daha upijali njegove reči, dok je meni, ne samo ublažavao dekanske brige već me je i relaksirao u njihovom obavljanju. Tako je akademski slikar i jedan od najčitanijih pisaca kod nas započeo svoju profesorsku karijeru.
Prvo vizitno predavanje Kapor je održao u baraci, u najvećoj sali, ispunjenoj studentima i profesorima različitih struka, a besedu je otpočeo u tipičnom "kaporovskom stilu" - opušteno (podsećajući na reči Virdžinije Vulf):
"Da bismo nešto rekli o engleskom romanu dvadesetog veka, moramo se vratiti ruskom romanu devetnaestog veka, a kada se vratimo ruskom romanu devetnaestog veka, prođe nas volja da govorimo o engleskom romanu dvadesetog veka."
Zatim je, ističe Pecelj, studiozno, u stilu vrsnih profesora, održao nezaboravno predavanje.
Momo se za svako od predavanja pripremao krajnje ozbiljno i sve obaveze je tada odlagao da bi predavanje održao. Čak je u tim danima i crtao retko.
Ali i danas pamte jedan njegov crtež nastao baš na Filozofskom na Palama: pre predavanja nacrtao je autoportret gde on (Momo) sedi na koferu, u farmerkama, s cigaretom u ustima. ("I taj crtež oslikava Kapora kao neumornog putnika koji je samo na trenutak načinio predah na našem fakultetu").
Godine 2000. iz štampe je izašla Kaporova "Sarajevska trilogija". Posle promocije ove knjige, koju je direktno prenosio televizijski S kanal, a na kojoj su o njegovim romanima govorili Rajko Petrov Nogo, Jovan Delić, dok je glumac Gojko Šantić čitao odlomke u prepunoj sali paljanskog Doma kulture, Pecelju je rekao: "Ovo je moj poslednji odlazak u Sarajevo!"
Onda se prisetio se i da mu je svojevremeno u intervjuu na pitanje "gde je tvoj dom", pisac Bernard Malamud odgovorio: "Moj dom je u mojim knjigama".
Krio se iza katedre
Jedno predavanje je započeo tako što se sakrio iza katedre. Tek se nakon dugog aplauza uspravio. Zar se drukčije i bolje, gestom, a ne rečima, mogla odati pošta predavačkom pozivu - kaže Pecelj. |
Momo Kapor najbliži je bio Sarajevu, kad je dolazio na Pale, zapisaće Pecelj u "Novoj Zori", dodavši:
"Kasnije sam saznao da se jedna Sarajka zaljubila u Beograd čitajući romane Moma Kapora.
Jedan postdiplomac je magistrirao na Filozofskom fakultetu na Palama na temu Kaporovih romana. Svojim romanima Kapor je umeo da omađija cele generacije, koje će zasigurno ta svoja osećanja prenositi na generacije koje dolaze."
A što se tiče Kaporovih četvorogodišnjih predavanja, za Pecelja nema dileme: tim predavanjima Kapor je udario živopisan pečat.
Zato ni taj dar, u nekim budućim biografijama, pokojnom Kaporu, slikaru i piscu, ne treba zaboravljati.
Fond za nagrade
|