Nisam sponzoruša, iako pišem o njima
"Smatram da su sponzoruše i sponzori patetična simbioza osuđena na propast, ali ne ugrožavaju nikog sa strane, jer su obe strane pristale na taj lažni odnos", kaže za "Vesti" spisateljica Maša Rebić.
Za svoj novi roman "Cvet mog života" kažete da je, suprotno nazivu, nimalno nežan i prilično surov?
- To je priča o ženi koja saznaje tužnu vest o smrti svog očuha, ne znajući da li je reč o ubistvu, samoubistvu ili nesrećnom slučaju. Cela misterija započinje tom smrću.
Knjiga je na početku malo morbidna, ali završava se novim životom i rađanjem. Moja junakinja prolazi kroz veliku patnju otkrivajući neke tajne koje su se generacijama čuvale u njenoj porodici.
Ona dolazi u dilemu da li da ih sačuva za sebe ili da ih podeli sa bližnjima, pitajući se pri tom da li ljudi mogu da podnesu toliku količinu istine.
Bestseleri se po pravilu svrstavaju u lošu literaturu, šta mislite o tome?
- Mislim da je to besmisleno. Mario Vargas Ljosa apsolutni bestseler pisac koji je osvojio Nobelovu nagradu. Bestseler pisci su i Markest, Dostojevski, i Markes, bestseler pisci su ako pogledamo u prošlost bili i Dostojevski i Tolstoj.
Koliko je važna reklama?
- Najbolje je da se knjiga preporučuje od ruke do ruke. Ima mnogo primera u srpskoj književnosti da neki pisci ne mogu da prodaju svoje knjige iako su stalno prisutni u medijima. Nema pravila. Kao što knjiga koja je bestseler može da bude i dobra i loša.
Gde nalazite inspiraciju?
- Mislim da je veoma teško pisati o stvarima i situacijama koje nisi preživeo. Uvek je lakše pisati iz ličnog iskustva. Kazaću za sebe da sam pisac tek kad budem napisala roman koji se ne dešava u mom okruženju i mom vremenu, a to je baš teško. Još sam u tematici savremenog Beograda.
Iz Beograda takoreći nisam ni izašla, sem kada opisujem neka svoja sećanja i atmosferu gradova u kojima sam kratko vreme živela. Istovremeno, moram da se ogradim i da kažem da moje knjige nisu uvek autobiografske.
Vaš prvenac "Sponzoruše" izazvao je veliku pažnju javnosti?
- Govorili su mi da sam ja ta glavna junakinja, jer sam živela u Parizu koji se pominje u romanu. "Sponzoruše" su izazvale interesovanje, jer je je reč o prvom romanu koji se bavio ovom temom. Smatram da su sponzoruše i sponzori patetična simbioza osuđena na propast, ali ne ugrožavaju nikog sa strane, jer su obe strane pristale na taj lažni odnos.
