Mrgud koji je budio Beograđane
Na današnji dan pre punih 88 godina, daleke 1922., rođen je pesnik, pisac, aforističar i novinar Dušan Duško Radović.
Ovaj rođeni Nišlija, poznat i kao vatreni navijač "Partizana", trajni trag u srcima Beograđana ostavio je svojim duhovitim i satiričnim komentarima u kultnoj radio emisiji "Beograde, dobro jutro", kojima se neretko zamerao i nekim moćnim političarima.
Iako je veliki deo njegovog stvaralaštva posvećen deci, ljudi ga najčešće pamte dok je sedamdesetih i osamdesetih vodio i uređivao emisiju "Beograde, dobro jutro" na radiju "Studio B".
Prijatelji i kolege, koji su ga poznavali ili imali prilike da rade sa njim na Radiju "Studio B", Duška Radovića opisivali su kao strastvenog pušača i nekoga ko je uvek namršten dolazio na posao. Emisija "Beograde, dobro jutro" počinjala je u 7.15, ali je Duško uvek bio tu već u pet sati.
"Zvali su ga Tmuša jer je dolazio sa mrakom i bio namrgođen. Po pravilu samo uđe u svoju kabinu, šeta u krug i ne progovara ni reč. Onda sedne da piše i samo čuješ kako kuca na pisaćoj mašini i tačno u 7.15 izlazi pred mikrofon. Tek pošto se završi emisija sa njim je moglo da se priča. U njegovoj radnoj sobi je kanta uvek bila puna zgužvanih papira što pokazuje da je pažljivo birao svaku reč i slovo koje je pisao", seća se urednik na Radiju "Studio B" Milorad Roganović, koji imao prilike da sarađuje sa Radovićem.
Kako kaže, u tom periodu su kod Duška u emisiju često svraćale i mnoge poznate ličnosti poput Arsena Dedića i Radeta Šerbedžije. Iako često namršten, Duško je svako jutro kupovao doručak celoj ekipi na poslu, a i po mnogo čemu drugom bio je jedinstven.
"Znao je da upadne u studio dok su njegove kolege vodile emisiju sa gradskim čelnicima i da im u lice, u živom programu, kaže da lažu narod. Sa druge strane, nosio je dvogled oko vrata i nekad je iz šale 'molio' komšije čije kuće je video iz studija da bi mogli da pomere veš koji su stavili da se suši pre dva dana ili bi pozdravljao studentkinje koje su učile i sunčale se na krovovima obližnjih zgrada", ispričao je jednom prilikom o Radoviću Velja Pavlović, novinar "Studija B".
Stambolić mu ukinuo emisiju
Iako je svojim komentarima svakog jutra zasmejavao Beograđane, Duško se zbog oštrog jezika zamerio i mnogim političarima, pa tako i Ivanu Stamboliću, tadašnjem predseniku Saveza komunista Beograda.
Tako je, kaže Milorad Roganović, zbog komentara "Ako već možemo i moramo bez Tita, možemo i bez mnogih drugih", njemu ugašena emisija.
"To je danas banalna rečenica, ali u to vreme nije bilo tako. Pošto mu je na inicijativu Ivana Stambolića ugašena emisija, on je praktično počeo da se topi, da nestaje. Sa Đokom Vješticom sam tada otišao na VMA da ga posetim. Pitali smo doktora šta mu je, da nije slučajno rak. On nam je odgovorio da bi želeo da je rak pošto bi onda bar mogao da uspori bolest, a da ovako ima utisak da 'čiča' prosto želi da umre", kaže Roganović.
Posle nekog vremena vlasti su uočile da su sa gašenjem emisije napravile veliku štetu, pa su htele da je vrate. Ipak, Duško je to odbio, ali je pristao da primi najveće državno priznanje "Sedmojulsku nagradu".
"Kad je odbio da opet radi emisiju rekao je – 'Jesam mali čovek za radio, ali se ne palim i ne gasim na dugme'. Nagradu je primio svega nekoliko dana pre smrti", kaže Roganović.
Zakleti navijač Partizana
Duško Radović je ostao upamćen i kao veliki ljubitelj sporta i zakleti navijač "Partizana". Ipak, malo ko zna da je on prvo bio u "crveno belom" taboru.
"Živeli smo u Košutnjaku i čuveni fudbaler 'Crvene zvezde' Rajko Mitić nam je bio komšija. Duško je bio jako dobar prijtelj sa njim i navijao je za crveno–bele.
Ipak, u jednom trenutku je počeo da prati omladinsku ekipu komšija sa Jusufijem, Šoškićem i Miladinovićem koja je harala Evropom u tom trenutku i zavoleo 'Partizan', seća se Duškov rođeni brat Brana i kaže da su zajedno često išli i na plivačka i boks takmičenja.
Ipak, Duškov prijatelj Ljubivoje Ršumović, sa kojim je u društvu Brane Crnčevića i Matije Bećkovića stalno išao na fudbalske mečeve, smatra da je zbog drugog razloga prestao da navija za Zvezdu.
"Mislim da je počeo da navija za Partizan jer uprava Zvezde nije htela da mesto trenera da Rajku Mitiću. Tu se razočarao i na nagovor Brane Crnčevića, postao "grobar". Nas četvorica smo redovno išli na utakmice oba večita rivala, ali kad smo hteli da vidimo pravi fudbal išli smo na Hajduk sa Liona. Jednom prilikom smo videli Pižona, sadašnjeg selektora, i preporučili Miljanu Miljaniću da ga dovede u Zvezdu. Pižon je posle dao dva gola za Zvezdu protiv Reala iz Madrida, a videlo se i da je Duško bio srećan. Zato mislim da je ostao "zvezdaš" u duši", kaže Ršumović.
Duško Radović je bio glavni urednik "Pionirskih novina", urednik Programa za decu Radja i Televizije Beograd, urednik lista "Poletarac", novinar "Borbe" i od 1975. godine urednik Studija B.
Rođen je u Nišu, 29. novembra 1922. a umro je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu.
