Petar Božović sakuplja krv po kafanama
Dokumentarni film o Petru Božoviću, specifičnom glumcu i čoveku, reditelj Miloš Vlalukin polako privodi kraju. U najavnom trejleru mnoge kolege glumci govore o Božoviću. Neda Arnerić priznaje da je bila zaljubljena u njega, mnoge dame su bile lude za njim, a sada ga voli njegova Snežana, koju će uskoro oženiti.
U bašti "Kafane kod Neše“ Petar Božović sedi kraj vola koji se okreće na ražnju. Domaćin je akcije dobrovoljnog davanja krvi. Puno se ljudi okupilo. Božović ih nutka mesom i nazdravlja špricerom. Filmske kamere i to snimaju. Sve će se to naći u dokumentarnom filmu.
"Hteo sam na nenametljiv način da alarmiram i da upozorim javnost da je nestašica krvi u Srbiji. Pozivam sve naše drugare iz svih kafana da se na sličan način organizuju. Mogu da se dogovore pa da svakog meseca kada se okupe prvo daju krv, a posle idu na ćevape i špricer", kaže Božović.
Kada će dokumentarni film biti gotov?
- Dokumentarni film o nekome ko je živ snima se celog života. Ne znam kada će Miloš Vlalukin to završiti, ali se nadam da neću umreti pre nego što on završi taj film.
Ne bi valjalo.
- (smeh) Ceo moj život treba da stane u taj film: prošlost, sva mesta na kojima sam bilo, na kojima sam snimao, sećanja… prijateljstva koja sam stekao nenadano, zahvaljujući mom poslu… Kada bi me neko pitao šta mi je ostalo od svega toga, mislim da su ti ljudi najveći dar i bogatstvo koje sam stekao.
Da li će film da prati i vaše mnogobrojne humanitarne akcije? Ceo honorar iz filma "Čekaj me, ja sigurno neću doći“ dali ste romskoj deci da kupe udžbenike.
- Jeste. Sad sam napravio jedan fond u Baošićima koji nosi naziv mog preminulog drugara Dragana Vučetića, strastvenog jedriličara. Postoji njegova regata, a ja sam osnovao fond za nagradu najmlađem učesniku te regate. Pobedio je dečko iz Mojkovca, a sumu koju smo mu dali treba da upotrebi za kupovinu opreme za jedriličarenje. Isključivo za to, jer ne želim da se taj fond pretvori u nekakvu socijalnu ustanovu. O tome neka brine država, mi dajemo konkretno kome treba i za šta treba.
Kada ćete se oženiti?
- Sad ću, polako. Glupo mi je da u ovim godinama moju Snežanu predstavljam kao devojku. I, kao, mi se zabavljamo… Hoću da mi žena koju volim bude žena i zvanično. Hoću, što da ne! I da napravimo jedno slavlje. I ovako je život, kad se gledaju vesti i naslovne strane novina, užasan. Što mi da ga ne napravimo boljim.
Znači, mladencima predstoji lepo slavlje.
- Starencima! (smeh) Snežana je mlada, nije starenka, ja jesam.
Za vas se pričalo da ste imali velike i burne ljubavi. Kao u filmu "Čekaj me, ja sigurno neću doći“. Je l’ i vi tako i toliko patite?
- Baš tako. (smeh) Od mnogih ljudi je ljubav napravila klošare. Nije isključeno da ću ja zbog ljubavi stići čak i do prosjaka; to je sledeća faza. (smeh)
Zbog ljubavi?!
- Nego šta! Zbog ljubavi se postaje i klošar i prosjak, a ne zbog predsednika opštine ili predsednika partije koji vas je izbacio i oduzeo vam članstvo. Ih, što bi me baš zabolelo!
Insert iz fima "Čekaj me, ja sigurno neću doći"
Verovatno mnogo toga i dugujete ženama, inspiraciju, nadahnuće…
- Ceo život im vraćam i stalno sam u minusu.
Finansijskom?
- Ma, ne finansijskom, u duhovnom! Evo, pogledajte kako se nosim, sve staro… Kad ništa ne snimam idem go i bos, čim nešto snimim, obujem se i obučem. (smeh)
