Umro Klod Šabrol
Slavni filmski reditelj Klod Šabrol, jedan od najznačajnijih autora francuske kinematografije i predstavnik novog talasa, preminuo je 12. septembra u 80. godini. Francusko udruženje filmskih reditelja saopštilo je da je jedan poseban pogled na svet i način predstavljanja čovečnosti zauvek izgubljen, prenosi portal "Seecult".
Blizak prijatelj legendarnih autora novog talasa Fransoa Trifoa i Žan-Lik Godara, Šabrol je prekinuo francusku filmsku tradiciju 50-ih stvarajući filmove fragmentarne narativne strukture na savremene teme, sa karakterima iz svakodnevnog života.
Među Šabrolovim omiljenim temama bila je provincija, ali i buržoaski način života sa licemerstvom koje iz njega proističe.
Šabrol je bio neobičan po sklonostima, ekstravaganciji i surovosti, iznenađujući po opsegu svog opusa - od farse do drame, a sarađivao je s mnogim velikim francuskim glumcima, među kojima su Šarl Dener, Žan-Pol Belmondo, Bernadeta Lafon, Stefani Odran, Sandrin Boner i njegova omiljena glumica Izabel Iper.
Snimio je oko 80 filmova, počev od “Lepog Serža” 1958. godine, jednim od prvih ostvarenja novog talasa, preko “Rođaka” (1959), kojim je osvojio Zlatnog medveda u Berlinu, te filmova “Naivne devojke” (1960), “Agenti vole pucnjavu” (1965), “Neverna žena” (1969), “Neka zver crkne” (1969), “Mesar” (1969), “Krik u tami” (1970), “Raskid”.., do novijih ostvarenja, kao što su “Pakao” (1993), “Ceremonija” (1995) i “U srcu laži” (1999), “Hvala za čokoladu” (2000), “Cveće zla” (2003), “Deveruša” (2004) i “Moć opija” (2006) i poslednjeg filma “Belami” (2009), sa Žerarom Depardjeom.
Francuska akademija dodelila mu je 2005. nagradu “Rene Kler”, a 2009. dobio je na Berlinalu priznanje za životno delo.
Zločin kao centralna tema mnogih njegovih filmova, kako je objasnio sam Šabrol, bio mu je zanimljiv u svetu malograđana, jer je to “upravo svet u kojem je zločin najprisutniji, jer je to najzatvoreniji svet. Ceo jedan deo buržoazije, i to ne krupne buržoazije koja je ‘slobodna’, već sitne i srednje koja je ostala puritanska i viktorijanska”.
Govorio je i da je prvenstveno želeo da pokaže ironiju života, ironiju postojanja.
