Karate kid u Srbiji
"Karate kid", rimejk istimenog filma iz 1984. godine, naći će se od 2. septembra na redovnom repertoaru bioskopa u Srbiji. Film je režirao Harald Cvart, a glavne uloge tumače Džejden Smit, Džeki Čen i Tardžaj P. Henson.
Dvanaestogodišnji Dre Parker (Džejden Smit) mogao je da bude najpopularniji dečak u Detroitu, ali zbog novog posla njegove majke preselli su se u Kinu.
Dre je u školi odmah pronašao simpatiju Mei Jing, međutim razlike u kulturi čine njihovo prijateljstvo nemogućim. Dreova osećanja su naljutila školskog siledžiju Čenga, poznavaoca kung fua. B
ez prijatelja, u zemlji punoj stranaca, Dre nema kome da se obrati osim školskom domaru, gospodinu Hanu (Džeki Čen) koji je zapravo prikriveni majstor borilačkih veština.
Dok Han uči dečaka tome da veština kung fua nije samo u udarcima već u zrelosti i smirenosti, Dre shvata da će suočavanje sa školskim siledžijama na kraju biti način da promeni svoj život.
Možda je i najveći izazov bio pronaći adekvatnog glumca za ulogu učitelja. Svi su želeli da to bude filmska ikona i svi su se složili da to bude Džeki Čen. "A ko bi drugi bio“, rekao je reditelj. "Džeki je idealan za ulogu. Pomislio sam, Karate kid sa Džeki Čenom je film koji bih želeo da gledam“!
Čenu se posebno dopao film, jer je mogao da se poistoveti sa likom dečaka. "Pre 30 godina ja sam došao u Ameriku, potpuno sam. Kada se suočavate sa drugačiom kulturom, ume da bude zastrašujuće“.
Kako bi približili film modernoj publici, kreatori filma su odlučili da odu u Kinu. Kako su mnoge lokacije bile nepristupačne ili zabranjene za snimanje, produkcija se obratila za pomoć Kineskoj filmskoj Asocijaciji, najvećoj filmskoj grupi zemlje.
"Sminanje jedne scene moralo se planirati mesecima. Mi smo prvi koji su snimali na kapiji Tienanmena i u Zabranjenom gradu, još od Bertolučijevog Poslednjeg cara, pre 20 godina“, istakao je reditelj.
Za Čena, ovaj film je na neki način ostvarenje sna. "Zahvalan sam što smo snimali u Kini. Iako imamo istoriju dugu hiljadama godina, ovaj film će publici dati šansu da nauče nešto o našem nasleđu i različitim vidovima naše kulture“.
