Branka Katić: Srpski akcenat večita prepreka
Za Branku Katić, srpsku glumicu u Holivudu jedina prepreka je akcenat, za koji kaže da "sigurno nikada neće nestati“! Međutim, ona dodaje da nije bitno kako pričate, već kako radite i koja emotivna iskustva ulažete u glumu. Branka u intervjuu za "Press" otkriva kako je snmati holivudski film i "izdati" Džonija Depa.
Jedna od najpopularnijih srpskih glumica Branka Katić večeras će sa režiserom Srđanom Koljevićem i glumcima Jasnom Žalicom, Anicom Dobrom i Nebojšom Glogovcem proslaviti premijeru veoma uspešnog filma "Žena sa slomljenim nosem". U intervjuu za "Press“ Branka kaže da je veoma srećna što je došla u Beograd na jedan za nju poseban dan.
Često dolazim u Srbiju, tako da za mene nema velikih iznenađenja ovde. Radujem se premijeri filma, režiser i scenarista apsolutno su znali šta rade. Imala sam priliku da glumim sa fantastičnim glumcima, sve je bilo gotovo idealno.
Ekipa filma složna je u oceni da je atmosfera na snimanju "Devojke sa slomljenim nosem" bila fantastična.
"Ovo jeste veoma niskobudžetan film po merilima zapadne kinematografije, ali to, kada se radi sa ovakvim ljudima, nije i ne može da bude problem. Uvek sam govorila da imamo fantastične filmske radnike, glumce i autore. Više novca na Zapadu neće neminovno dovesti do bilo kakvog kvaliteta. Dovešće do toga da je ta mašinerija mnogo bolje organizovana, da je atmosfera mnogo manje opuštena i da su svi pod većim pritiskom nego kao kada se u Srbiji snima iz ljubavi. U 'Ženi sa slomljenim nosem' presudila je želja svih nas da taj film napravimo kako treba.
Koja je ključna razlika između filma u Evropi i Srbiji?
"Reditelj ima fantastičan zadatak da pravi film onako kako ga vidi. Na Zapadu to odavno nije slučaj. Mnogi producenti kroje kapu, dosta je ljudi koji određuju kako će film na kraju izgledati. U Evropi se ipak pravi autorski film, još uvek."
U Holivudu vas neki kritičari porede sa Ingrid Bergman, ističući da je Americi potrebno da povremeno "uvozi" glumice iz Evrope.
"Nisam ja tu jedina. Tu je Marion Kotijar, koja je fantastična glumica. Ne traži Amerika uvek glumice iz Evrope, ali je tačno da se to dešava. Ja sam zaista dugo u ovom poslu i veoma mi je dragoceno saznanje da ne postoje stvari koje oni tamo u Americi mnogo bolje znaju od mene. Umesto toga, mogu da ravnopravno učestvujem u kreativnom procesu, u istraživanju, u pokušajima da se različite scene i situacije dočaraju na najbolji mogući način. Jedina prepreka koju tamo imam je, realno, akcenat koji, sada sa sigurnošću mogu to da kažem, nikada neće nestati! Zaista neću uspeti da ga se oslobodim. Ali, nije toliko bitno kako pričate, nego kako radite i koja emotivna iskustva ulažete u glumu. U tom sam smislu i dalje bliža Srbiji nego Americi."
Glumeći ljubav Džonija Depa u filmu "Državni neprijatelji" ušli ste u popularnu kulturu Amerike kao žena koja je izdala Dilindžera. Kako se nosite sa tim?
"Pred premijeru, mislila sam da će me ceo svet mrzeti zato što sam izdala Džonija Depa! Šalu na stranu, rad na tom filmu bio je divno iskustvo. Snimali smo u ulicama gde su se zaista dešavale stvari opisane u filmu, imali smo 600 statista obučenih u kostime epohe, Džoni Dep je pao baš tamo gde je Dilindžer bio pokošen mecima... Majkl Man je sjajan reditelj sa jasnom vizijom. Zaista ne znam kada je taj čovek uopšte spavao. Snimali smo po 20 sati, nakon čega je on radio na scenariju!"
Srpski lobi je bio snažan na snimanju "Državnih neprijatelja".
"Supruga Kristijana Bejla je, kako se ispostavilo, žena srpskog porekla! Ona je jedna veoma otvorena osoba. Došla je kod mene u šminkernicu, upoznale smo se i pričale o svemu i svačemu. Nisam želela da upoznam Bejla do snimanja, zato što on igra ulogu agenta FBI koji progoni Dilindžera i htela sam da na snimanju budem iznenađena njegovom pojavom. Ipak smo se upoznali zahvaljujući njegovoj supruzi. Samo smo se rukovali i predstavili se i potom otišli da snimamo scenu u kojoj smo se 'mrzeli onoliko'."
