Dodeljeni Oskari za životno delo

Nagrade za životno delo Američka akademija za film, prema novim pravilima, dodelila je dva meseca pre redovne dodele Oskara, a snimak ceremonije biće prikazivan u pauzama "glavne" manifestacije u "Kodak teatru".

Ovogodišnje priznanje za životni rad u kinematografiji otišlo je u ruke troje dobitnika, uz četvrtog - producenta Džona Kejlija koji je dobio nagradu za humanitarni rad.

Oskara za životno delo prvo je primio Rodžer Korman (Roger Corman), producent kultnih jeftinih filmova koji se uvek odlikovao neverovatnim darom da prepozna talente, pa su tako u radeći za njega prve režiserske korake napravili Frensis Ford Kopola, Ron Hauard, Džonatan Demi, Piter Bogdanovič, Martin Skorseze, Džejms Kameron i još neki koji su i sami kasnije nagrađivani Oskarima. Takođe, prvi je dao šansu i kasnijim takvim glumačkim zvezdama kao što su Čarls Bronson. Silvester Stalone, Vilijam Šetner, Džek Nikolson, Robert De Niro itd.

Osim toga, njegova kompanija u Ameriku je "uvozila" fenomenalne filmove stranih autora poput Bergmana, Felinija, Kurosave i ostalih legendi svetske kinematografije.

Korman je objavio autobiografiju koju je nazvao "Kako sam snimio sto filmova u Holivudu a da nisam bio na gubitku ni novčića"
 

Čast da mu uruči nagradu imao je njegov veliki fan - Kventin Tarantino.

Potom je nagrada uručena 85-godišnjoj Lorin Bekol, nekada jednoj od najatraktivnijih holivudskih diva, udovici glumačke ikone Hemfrija Bogarta. Ne ekranu je svojevremeno znala da zaseni i takve muške glumačke legende kakav je bio njen pokojni suprug, ali i Gregori Pek, Džon Vejn ili Kirk Daglas, koji joj je i uručio Oskara zajedno sa Anđelikom Hjuston, i priznao de je jednom davno bezuspešno pokušao da je zavede. 

Nasmešena Lorin, zanosna kao i uvek, rekla da joj je izuzetno drago što Oskara nosi kući, "jer to znači da će noćas u mojoj spavaćoj sobi biti muškarac s obe noge".

Pored njih dvoje Oskara za životno delo dobio je i Gordon Vilis, koga mnogi smatraju najboljim američkim direktorom fotografije koji nikada nije dobio Oskara, iako je dva puta bio nominovan.

Kroz čitavu karijeru pratio ga je nadimak "Princ tame" jer je voleo mračne kadrove i umeo sjajno da upotrebljava slabo svetlo. Među filmovima koje je radio ističu se najbolji filmovi Vudi Alena kao i sva tri dela serijala "Kum".