Još živimo u Titovom šinjelu
Dokumentarni film "Slučaj Makavejev ili proces u bioskopskoj sali" imao je svetsku premijeru na Festu u okviru programa "Srpski film". Reditelj Goran Radovanović, uoči premijere u druženju sa novinarima rekao je da je njegov film ne samo omaž jednom od najvećih filmskih stvaralaca sa ovih prostora već, kako je rekao, i pokušaj da se otkrije najveća trauma socijalističke Jugoslavije, a to je pokušaj uspostavljanja demokratije bez suštinske slobode, ili pokušaj uspostavljanja slobode bez istinske demokratije.
- Film se bavi emocijama, naročito su njegovi rani radovi lišeni emocija, već se zasnivaju na formalno-intelektualnoj dimenziji, puni su ironije i cinizma. Onda su se dogodile smrti u ovom filmu, a zatim su nastupile emocije. Prvo Milena Dravić, zatim direktor fotografije Andrej Popović i veliki šok za nas, Mak u toku postprodukcije - rekao je Radovanović.
U Srbiji ni danas, kako je istakao, nije pohvalno baviti se titoizmom i totalitarističkim karakterom tadašnje države i društva.
- Mak se bavio analizom titoizma, što je danas izuzetno nepopularno, pa i među mlađim umetnicima. To je bilo naizgled srećno doba. Dolazila nam je Đina Lolobriđida, Liz Tejlor, iznosili smo najbolja vina pred Ričarda Bartona, onako korumpirani, koristili smo naše crvene pasoše da skoknemo do Trsta po farmerice. Za mene titoizam nije bio lep i lak, jer nisam pripadao partiji. Nisam istraumiran titoizmom, ali nije bilo prijatno. Bio sam svestan njegovog totalitarizma, i sve što se kasnije događalo u ovoj zemlji izašlo je iz tog šinjela, i iz istog ideološkog diskursa, klicanje vođi, stvaranje kulta ličnosti, partijsko zapošljavanje, korupcija, sve je to još tada postavljeno. Ništa nam ovde nije došlo s neba, mi baštinimo taj sistem. Srbija je, nažalost, podeljena na frakcije Osme sednice, komunisti su postali reformatori demokrate, a mi smo deca tih roditelja, korumpiranih na ovaj ili onaj način. Ali to nije fokus mog filma, iako neko može i tako da ga percipira, ja sam samo imao gotovo infantilnu želju da napravim priču o Makavejevu, čoveku koji je razbio sivilo socrealizma, koji je uneo svetlost i u našu filmsku umetnost i naše živote.
Omaž velikoj divi
Radovanović je film posvetio i glumici i Makavejevoj zvezdi Mileni Dravić, koja se tu poslednji put pojavljuje pred kamerama. Posebno emotivno iskustvo za njega je bilo upravo snimanje naše dive.
- Žao mi je što ni ona ni Makavejev, nažalost, nisu dočekali njegovu premijeru. To je ujedno i poslednji film u kojem se pojavljuju i Makavejevova zvezda Milena Dravić i sam Mak. Pojavila se kao najveća holivudska diva na stepeništu u Dvorani Kulturnog centra Beograda. Sišla je bez ponuđene pomoći, sela je, došminkala se i rekla: "Deco, slikajte me lepo." U toj rečenici je sublimiran odnos jedne velike glumice prema svojoj profesiji, prema publici, prema trajanju. Ta sekvenca sa njom je i omaž njenom delu. Ona je, verovatno, najinspirativniju i najšarmantniju ulogu ostvarila u "Nj. R", pa je i moj film u neku ruku postao omaž njoj kao glumici i glumačkoj profesiji uopšte - istakao je Radovanović.
Ovacije za Mikija
Pred publikom ovogodišnjeg Festa u Kombank dvorani poklonio se i glumac Predrag - Miki Manojlović, koji igra glavnu ulogu u filmu "Brushalter", nemačkog reditelja Veita Helmera. Za lik usamljenog mašinovođe Nurlana, koji putuje za Baku, odnosno poslednji put pre penzionisanja, kreće na avanturističko putovanje svog života da pronađe vlasnicu brushaltera koji mu se okačio na voz, Manojlović je ispraćen ovacijama.
- Sa Manojlovićem sam sarađivao prvi put 2002. godine u mom filmu "Kapija raja". Dok sam pisao scenario za "Brushalter", naleteli smo jedan na drugog na festivalu u Sadaru, pre tri godine. Odmah sam shvatio da on mora biti moj mašinovođa Nurlan - rekao je Helmer uoči premijere.
