Između mita i jave: Nije lako glumiti svece

Najavljivana kao istorijski spektakl i najveći poduhvat u istoriji srpske televizije, serija "Nemanjići rađanje kraljevine" je posle prikazivanja pilot-epizode u novogodišnjoj noći podigla mamurnu Srbiju na noge.

Promo

Glumac Mladen Nelević

Kritike su odnosile na "neoprostivo neprimeren govor, lošu glumu, jeftine efekte", a čuli su se i zahtevi autorima da vrate državni novac i da se serija stopira kao opomena da sa srpskim mitovima nema šale.

Pronađeno je solomonsko rešenje u prepravci materijala...

Glumca Mladena Nelevića, koji igra velikog župana Stefana Nemanju, zatekli smo u Berlinu, gde je bio na gostovanju sa kultnom "Audicijom" u okviru nemačke turneje.

Da li je bila greška preuranjeno emitovanje pilot-epizode "Nemanjića"?

- Znam da su još na samom početku snimanja serije krenule negativne reakcije i ostrašćenosti, tako da sam spreman da poverujem da je neko bio plaćen da pljuje po seriji. Bilo je i onih kojima, pretpostavljam, nije odgovaralo što je na anonimnom konkursu pobedio Gordan Mihić. Dakle, još pre samog prikazivanja je postojala neka loša energija, i toliko se toga negativnog pisalo da je sve bilo krajnje sumnjivo.

Zbog rediteljskih klanova ili nečeg drugog?

- Sigurno ima i toga, ali najviše zbog osetljivosti teme. Ima mnogo "čuvara srpstva" koji stalno traže državne neprijatelje. Shvatam da je problematika krajnje osetljiva, kao i da se izuzetno malo zna o tom vremenu, toliko da ni naši istoričari ne mogu da se dogovore oko nekih stvari. Pri tom su likovi koje igramo sve sami sveci: Sveti Sava, Stefan Prvovenčani, Stefan Nemanja... To nisu samo velike istorijske ličnosti, nego i svetitelji, tako da ni sva naša veština igranja i glume nije dovoljna da odgovori nečijim očekivanjima. Mogli smo da dubimo na trepavicama i opet bi bilo nezadovoljnih.

Možda je trebalo uraditi projekcije za test-publiku?

- Sigurno je bilo poželjno da je seriju pogledalo što više ljudi različitih obrazovnih i starosnih kategorija i da su dali svoj sud o njoj, ali to opet ne bi puno toga rešilo. Snimanje su već uoči starta pratili stručni ljudi. U zanatskom smislu nije bilo nikakve greške.

Istoričar Predrag Marković je, ipak, otkrio neke faktografske promašaje, između ostalog, kada Stefan i Vukan komentarišu bitku, a Vukan je pri tom navodno imao samo dve godine?

- Scenario je rađen pod strogom kontrolom istoričara, znači, bilo je više njih koji su bili uključeni u projekat. E sad, to što i među njima ima neslaganja, mi ostali tu ne možemo ništa.

Bilo je posebno zamerki na moderni jezik zbog tzv. "dorćolskog akcenta"?

- Mihić je scenario stilizovao tako da bude razumljiv i prijemčiv i prosečnom gledaocu. Ljudi su u ono doba govorili latinski i grčki, i da smo radili tako, ne bi izgledalo kao naša serija. Što se tiče "dorćolskog akcenta", sigurno ima te neujednačenosti kod mlađih glumaca. Kod nas starijih je jezik isfiltriran, ne pripada nikakvom uličnom žargonu. Na tome je trebalo možda više da se poradi. Ovako je pala senka i na sve ostalo. Svaka dobro urađena stvar ima milion mana, a ona loša ima samo jednu.

Zamerke su, između ostalog, to što je dvor Stefana Nemanje od drveta, što nema zlatnih viljuški i što likovi nemaju savršene zube?

- Vidite, ne može Raška da izgleda kao dvor Fridriha Barbarose, i ne može jedan Stefan Nemanja da bude glamurozan, a narod okolo gladan i jadan. Ovi tereni su bili siromašni u svakom vremenu, i te zlatne viljuške su samo mit. Kada su videli da u scenama toga nema, mnogi su razočarani - kao da je suština bila u escajgu. Stefan Nemanja je uspeo mudrom politikom i ratovanjima da ostavi najveću teritoriju na Balkanu. Bio je izuzetno skroman čovek i nije davao da se posle pobeda neumereno slavi. U svemu tome se ogledala njegova veličina.

Bilo je i opaski tipa: "Ako su Hrvati od svojih nepoznatih kraljeva napravili pristojnu pitu, neograničene su mogućnosti za prikazivanje veličanstvene epohe Nemanjića."

- Očekivanja su baš bila velika, pa su nas poredili i sa Sulejmanom Veličanstvenim, u smislu kako su ga Turci sjajno predstavili, a kako naš Nemanja izgleda divljački! Doduše, kada izlazim iz jedne pećine, izgledam stvarno tako (smeh).

Jeste li dodatno proučavali spise o njemu?

Scenario je bio dovoljan, ali paralelno se ide i sa čitanjem stranica više, jer svi imamo dosta površno znanje o tom periodu. Trudio sam se da Nemanju napravim kao običnog čoveka koji ima emocije, problema sa politikom, sa decom koju je vaspitavao da budu obrazovani ljudi...

I problema sa sopstvenom braćom?

- Stefan Nemanja je hteo da braća budu složna, jer je njegov otac imao iskustva sa svojom braćom, on sa svojom i hteo je da njegovi sinovi Stefan, Vukan i Sava ostanu složni. Oni se vole do trenutka dok ne dođe do politike i vlasti... Svuda je to zlo. Da bi došli do vlasti, ljudi ne gledaju na svoje najbliže.

Neki "Nemanjiće" vide kao srpski pandan "Igrama prestola", pomodarsko jurenje za svetskim standardima.

Možda u nečemu i ima sličnosti, ali sigurno nije bilo ugledanja. Mislim da su "Nemanjići" urađeni baš na naš način i da se išlo na to da se napravi velika srpska saga sa isključivo domaćim potencijalima i snagama.

TV kritičar Ivan Karl je prvi rekao da serija "uopšte nije loša" i sve je više onih kojima se sviđa. Verujete li Vi u njen uspeh?

- Naravno da verujem. Radio sam i seriju "Vuk Karadžić", koja je takođe bila kultna, ali ova je produkcijski i stručno izuzetno ispraćena u svim segmentima, tako da zaista verujem u nju.

Retko je dobar scenario, dobri su glumci, dobre su priče unutar nje... I kao što se vidi, sada se polako otapaju kritike.

Reditelj Marko Marinković je radio i seriju "Moj rođak sa sela", koja je takođe imala težak početak, a vrlo brzo je postala najgledanija.

"Skandalozna" izjava

I sami ste se našli na meti zbog navodno antisrpske izjave o tome da su Srbi okupirali Crnu Goru 1918?

- Mene su proglasili za nekog državnog neprijatelja zbog serije "Božićni ustanak". Reditelj (Željko Sošić) je pravio sa glumcima priče o tome koje likove igraju i kakvi su ti likovi. Igrao sam Todora koji je čuvar vlasti u Crnoj Gori kada je kralj Nikola pobegao 1918. Tada je srpska vojska dolazila u Crnu Goru i nastale su podele na "zelenaše" i "bjelaše". Za moj lik su to bili okupatori, dakle, iz perspektive lika koji pričam, a neki su to izvadili i rekli kako je sramna moja izjava da je Srbija okupirala Crnu Goru?! Nisam hteo nešto puno da reagujem i dajem štofa za nove prozivke tamo gde za to nema nikakvog opravdanja.