"Deca Kozare" udarac fašizmu
Slavni hrvatski i jugoslovenski režiser Lordan Zafranović (74) član žirija ovogodišnjeg Festa boravak u Beogradu iskoristiće da sa RTS dogovori detalje oko snimanja filma "Deca Kozare".
- Scenario je napisao Arsen Diklić i ljudi u RTS-u saglasni su da uđemo u realizaciju snimanja ovog ostvarenja. Zločini u Drugom svetskom ratu su tema koju stalno provlačim kroz svoje filmove. Tako će biti i ovog puta. Videćemo kako će producenti zaokružiti celu priču, ali ja sam optimista. U pitanju je priča o čišćenju Kozare i izbegličkim kolonama koje su završavale u Jasenovcu, u dečjim logorima. Jedni su poubijani na razne načine, dok su druge prebacivali u Zagreb ili u ostale gradove i pretvarali ih u janjičare koji su služili kao lična garda Ante Pavelića. To je tragična sudbina čitavog kozaračkog naroda i ovo je jedan od mojih filmova kojim bih želeo da ponovo upozorim na to zlo, i to preko dece - kaže Lordan Zafranović, koji "Decu Kozare" priprema već dugi niz godina.
- Mislio sam da će film "Testament", u kom sam doživeo katarzu, biti poslednji koji sam snimio i počeo sam da se vraćam slikarstvu, ali sada opet radim film. Iako sam svestan da umetnost ne može da promeni svet, smatram da treba napraviti film da upozorim na te strahove. Došao sam do zaključka da naši filmovi vrlo malo mogu uticati na politiku i ratove. Bio sam baš razočaran i hteo sam u jednom trenutku da napustim film, zato sam i napravio "Testament". Sada sa novim filmom ovoj restauraciji fašizma treba zadati jak udarac, a mislim da "Deca Kozare" to mogu - ističe slavni režiser.
Na pitanje da li mu se javljaju Udruženja potomaka stradalih u Drugom svetskom ratu i ljudi iz dijaspore Zafranović kaže:
- Još se ne javljaju, ali sad ćemo početi žestoke pripreme pa će onda, čini mi se, biti više reči o tome. Bio sam malo mimo toga, ali ovih dana ću još više učvrstiti tu priču. A što se tiče napada na mene zbog mojih filmova i tema koje obrađujem, na to sam već oguglao.
Srpski film je sve preživeo
- U Beograd i na Festu sam došao da bih video filmove, da vidim šta ima novo u sedmoj umetnosti, da li ima neki film koji ima novu formu. Promenio se pogled na film, a režiserima su sada festivali u provom planu. Samo u Hrvatskoj ima 54 festivala na kojima se prikazuju filmovi koji se izrađuju u domaćoj radinosti i zaposle sve svoje iz familije. Da li će taj film posle festivala biti prikazivan u bioskopu to, nažalost, nikome nije prioritet - kaže Zafranović.
On ističe da Srbija ima tradiciju stvaranja filmova sa dokumentarističkim okvirom koji su na uverljiv način pokazivali najbolnije i najosetljivije tačke društva.
- U Jugoslaviji je srpski film zabranjivan i cenzurisan, ali je, eto, preživeo sve. Uvek imam velika očekivanja od reditelja iz Srbije, jer na različit način govore i o današnjem svetu. Siguran sam da će žiri kojim predsedavam i publika Festa imati priliku da vide odlične filmove nastale u Srbiji.
Opstati uprkos svemu
Zafranović zaključuje da je Fest uprkos svemu opstao kao jedan od najznačajnijih filmskih festivala u ovom delu Evrope.
- Fest je praznik filma bez ikakve sumnje. Sada sam sreo nekoliko prijatelja koji pamte prvi Fest i oni me, nažalost, informišu ko je sve umro u međuvremenu od ljudi koji su godinama na različite načine uticali na festival. Fest je bio i ostao mesto susreta filmskih zanesenjaka i ljudi koji veruju da će kinematografija uprkos svemu opstati.
