Hotel simbol nestale države
Švajcarski reditelj Nikola Vanjijer se 25 godina posle Titove smrti vraća u otadžbinu svoje majke u potrazi za ostacima jednog vremena i jedne "uvek velike balkanske priče, kako je rekao na projekciji svog filma "Hotel Jugoslavija "na ovogodišnjem Berlinalu.
- Moja mala privatna istorija me odvela u Srbiju, a ne u druge delove Jugoslavije. Kraj Jugoslavije se odigrao na mnogim drugim mestima u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Makedoniji, Bosni, ali za mene je on bio u Srbiji - kaže Vanjijer.
Njegov dokumentarni film "Hotel Jugoslavija" gleda unazad na vreme kada su različite nacije i etnosi radili i živeli pod istim krovom - hotelskim i državnim, niže razne epohe i ideologije kroz filmske isečke, svedočenja i sećanja pojedinih ljudi i same rediteljeve majke.
Daleko od nacionalizma
Neki iz publike su mu zamerili da se nije dovoljno kritički odredio prema srpskom nacionalizmu i Miloševiću, čiji govor se takođe prikazuje u filmu, kao i govor Borisa Tadića koji se čuje u of-tonu dok kamera prolazi kroz puste holove ruiniranog hotela.
- Nisam apsolutno na strani nacionalizma, to jednostavno nije moja stvar. Ne vidim razlog da odgovorim na to pitanje, jer pitanje 90-ih je kompleksna stvar - uzvratio je reditelj.
- Naravno, mislim da je neprihvatljivo to što srpske vlasti ne prihvataju genocid. Tadićeve reči sa praznim mestima su bile moj način kritike. Kad čujem govor Tadića, ne verujem nijednu reč, to je moja pozicija. Hipokrizija današnje politike i vlasti, sa projektom Beograd na vodi od kojeg su sve arhitekte odvraćale - nemam razumevanja ni za tu politiku - poručio je Vanjijer.
- Ako su slušali pažljivo šta si govorio, jasno je da nisi nacionalista - dobacila je jedna devojka iz publike i to je ujedno bio zaključak moderatora na Berlinalu.
- Moja majka se prvo nećkala, govorila da nema šta da kaže, a onda ispričala i mnogo toga o izbegličkim sudbinama s kojima se 90-ih srela u Švajcarskoj, za koje nije bilo mesta jer bih otišao predaleko - poverio se reditelj.
Hotel sagrađen 1969. godine, veliki i glamurozan i zamišljen da privlači ljude iz celog sveta i istovremeno reprezentuje zemlju, za goste je retko imao obične Jugoslovene.
Godinama radio na dokumentarcu
Kompletna slika Jugoslavije ne nastaje na ovaj način. Ali, to verovatno nije ni bio cilj Vanjijera. Više godina je radio na svom dokumentarcu, i pritom je izdvojio jedinstvenu viziju, između ambicija i rezignacije, između velikih snova i podjednako velikog razočaranja. To je približavanje domovini koja to za njega nikada nije ni bila. Pokušaj da shvati gde su mu koreni, ako ih tamo već dugo nema - ili su možda ipak tu?! Ovaj doprinos Berlinala 2018. nije namenjen publici koja očekuje jasno ispitivanje prošlosti i naknadnu razvrstavanje. Umesto toga, "Hotel Jugoslavija" poziva na filmsko druženje i praćenje tragova koji su istovremeno i zaludni i veoma izdašni - stoji u recenziji Vanjijerovog filma. U prilog tome idu i retko viđene scene iz filma 70-ih "Mlad i zdrav kao ruža" sa mladim i buntovnim Draganom Nikolićem, kao i odlomak iz novijeg holivudskog filma "Tri dana za ubistvo" sa Kevinom Kostnerom, gde u jednoj sceni gangsteri miniraju ceo jedan sprat hotela Jugoslavija i potpuno ga unište.
- Oni su dolazili samo ponekad na kolače i flambirana jela, koja su se prvi put tu pojavila, a veliki salon je bio rezervisan za bankare, reprezentacije, zabave na visokom nivou.
Koliko god da je u vremenu tranzicije oronuli hotel, sa prašnjavim i prljavim rekvizitima iz zlatnog doba kao što su zastave raznih država sveta, sa prljavim zidovima, oguljenim itisonima i tapetama, davno prošlim kalendarima, sablasan i napušten podsećao na uništenu i raspadnutu državu Jugoslaviju, film zapravo nije istinski politički. To, uostalom, nije ni bila rediteljeva namera.
- Tačno je da se u filmu otvaraju mnoga pitanja, i ne daju odgovori. Da sam hteo da uđem u pitanje istorije, uzeo bih sigurno drugu formu izražavanja i objektivnosti. Nisam hteo da pravim slučaj o kriminalnoj vladi koja sanja o velikoj Srbiji, jer bi to onda postao film o tome. Hteo sam pravu meru razmišljanja, informacija, ulaska u istoriju - objasnio je Vanjijer.
Zlatni medved za "Ne dotiči me"
Film "Ne dotiči me" rumunske rediteljke Adine Pintilie osvojio je nagradu Zlatni medved za najbolji film 68. Međunarodnog filmskog festivala (Berlinale). Nagrada za najbolju režiju dodeljena je američkom reditelju Vesu Andersonu za film "Ostrvo pasa". Antoni Bažon dobio je nagradu u kategoriji najbolji glumac za ulogu u filmu "Molitva", dok je Ana Brun proglašena za najbolju glumicu "Naslednica"
